Трибина о Јовану Мушкатировићу у пештанском Текелијануму

Скуп о Јовану Мушкатировићу, рођеном Сенћанину, који је добар део живота провео у Пешти, организовала је будимпештанска Задужбина Саве Текелије, на иницијативу Биљане Милошевић. Гост вечери био је Рашко Рамадански, кустос-археолог и председник Културно-историјског удружења "Јован Мушкатировић" из тог града, са којим је разговарао др Драган Јаковљевић, професор на Универзитету ЕЛТЕ и главни уредник нашег листа.

Друштво из Сенте не само да негује успомену на свог суграђанина, већ има и ширу културну мисију у том делу Србије. Мушкатировић је, како је истакнуто током трибине, неправедно заборављен у српској јавности.

"Тог оца српског права, првог школованог српског адвоката, морали смо да оживимо, да црпимо важности његовог дела и лика", рекао је Рамадански.

Према његовим речима, фигуре као што је Мушкатировић, праве логичне споне и замајац су за покретање билатералних, данас веома живих и актуелних српско-мађарских односа и сарадње.
Гост је исцрпно говорио о вишеслојној личности и многострукој делатности Јована Мушкатировића, па су тако присутни имали прилику да чују обиље детаља из његовог детињства, периода школовања, бављења адвокатуром. По речима Рамаданског, проблематика којој је Мушкатировић највише био посвећен, било је заступање српских права, односно транасформисање српског демоса у Хабзбуршкој монархији у грађанско друштво.

"Он је од свог детињства носио ту ерудицију, ту мисију са собом, почевши од самог презимена, које осликава војничку делатност Срба граничара. Укидањем Војне крајине, Срби су се нашли у незгодној ситуацији, настали су нови намети и изгубљен је доаташњи привилеговани положај. Јован Мушкатировић је био сведок транзиције и економског пропадања свога оца Лазара и вероватно је то био мотив да крене у мисију да се Србима олакша позиција у новом грађанском свету и да им се обезбеде привилегије", објаснио је Рамадански.

Јован Мушкатировић се школовао на Протестантском лицеју у Братислави и тамо почиње да сазрева као интелектуалац. Једно време је паузирао и радио као писар код свога оца у Бечеју, да би се вратио у Братиславу, завршио школовање и прешао у Пешту, где похађа студије права. Постаје први српски правник и адвокат у савременој историји.

Након Пеште, одлази у Нови Сад, где упознаје своју супругу, Катарину Недељковић, са којом је имао седморо деце. Отвара своју адвокатску канцеларију и заступа фрушкогорске, односно сремске манастире. Српска православна црква му је била главни клијент, што је утицало на опште добро српског друштва и заједнице.

Из Новог Сада се сели у Пешту и ту се стално настањује. Излагач је посебан нагласак је ставио на Мушкатировићев књижевни и сакупљачки рад, када је реч о народним умотворинама.

Гост је слушаоце упознао са чињеницом да је Мушкатировић често посећивао Беч и да је тамо објавио своју најзначанију књигу "Приче илити по простому пословице", која представља компилацију пословица, умотворина и афоризама, и постаје главна материја коју су користили они који су се бавили овом тематиком, укључујући и Вука Караџића. Врло је значајно што Мушкатировић наводи и порекло пословица. Такође је настојао да сузбије празновања која српска црква више није одобравала и да транформише српски демос у савремени.

Скренута је пажња и на Мушкатировићев рад у области историје. Неки сегменти његовог рада објављени су у првим бројевима "Летописа" Матице српске, који је тада излазио у Пешти. Нажалост нису сачувани ни препис, ни његово оригинално историјско дело. У Будимпешти постоји Меморандум са Сабора у Темишвару, са излагањем Јована Мушкатировића на латинском језику, а у Матици српској у Новом Саду, чува се славеносрпска верзија.

"Овај његов рукопис није објављен до краја ХХ века, а веома је значајан, јер се управо на том месту Мушкатировић конкретно залаже за српска права, њихову равноправност у угарском друштву и на поштовање свих оних привилегија још од Леополда, које су скоро сви владари, укључујући и Марију Терезију, потврђивали и гарантовали. Прибавивши латинску и на славеносрпску верзију, наше дрштво је обезедило један превод на савремени српски, не да бисмо наудили том делу са језичког становишта, него да бисмо придужили његову виталност. Ово је наше прво издање и то је прва срочена и објављена историја српско-мађарских односа од најстаријих времена до смрти Јосифа II. У њој Јован Мушкатировић форсира управо оне момента у историји два народа који нас повезују, не игноришући објективност и тренутке који су делили српски и мађарски народ. Дело је слојевито и осликава Мушкатировићево интересовање у многим другим ресорима и областима, и привлачи пажњу читалаца и историчара", закључио је Рашко Рамадански.

Мушкатировић својим активностима на најбољи могући начин повезује Пешту и Сенту, односно Нови Сад, дајући значајан допринос не само као први српски адвокат, него и на ширем културном плану, као књижевни стваралац и просветитељ, у време покрета просветитељства и Доситеја Обрадовића, са којим се дружио и сарађивао и његових следбеника.

Излагање је било праћено пројекцијом бројних историјских докумената и илустрација, везаних за самог Мушкатировића и време у коме је живео и стварао.

Посетиоци програма су, такође, упознати и са мисионарским радом чланова Друштва „Јован Мушкатировић" из Сенте, на ширем културном плану. Друштво, које постоји од 2015. године, бави се завичајном историјом у ширем смислу, издаваштвом, комеморацијама и конкретним акцијама које предузимају, како би био унапређен културни живот у том делу Војводине и развијана култура сећања у српском друштву.

Овом интересантном програму су, поред осталих, присуствовали и представници Епархије будимске, амбасадор Босне и Херцеговине у Будимпешти, Биљана Гутић Бјелица и чланов амбасаде, руководиоци појединих српских институција у Мађарској, професори и студенти Универзитета ЕЛТЕ, професори и ученици Српског образовног центра „Никола Тесла", представници медија и други.