Шесто заседање Одбора за дијаспору и Србе у региону

Председник Одбора Милимир Вујадиновић истакао је да српски народ никада није био јединственији по основним националним питањима и да је доказ томе присуство гостију на данашњој седници, али и присуство српских власти у сваком месту где Срби живе.

„Само јака Србија какву је данас створила влада на челу са председником републике Александром Вучићем може бити од помоћи Србима у региону", нагласио је Вујадиновић.

Владимир Кокановић, председник Савеза Срба у Словенији, говорио је о положају Срба у Словенији. Нагласио је да је Савез основан са циљем стварања јединства свих Срба који живе у тој земљи и у томе су, како је истакао, имали велику помоћ матице. Кокановић је нагласио да од 15. века, када су Срби насељавали Белу Крајину, нису имали већу подршку и бољу сарадњу са матицом него данас. Рекао је да је Удружење покренуло и спровело низ пројеката, од којих је најважнији увођење додатне наставе на српском језику у све школе у ​​Словенији, за које се пријавило 1.500 ученика.

Значајна иницијатива коју је Алијанса покренула односи се на попис становништва у Словенији. Кокановић је објаснио да се према попису из 2002. године 40.000 људи изјаснило као припадници српске националне мањине, а да ће 2011. попис бити чисто статистички, без могућности изјашњавања о некој вери и припадности националним мањинама. Због тога је Удружење у децембру прошле године поднело иницијативу Влади Републике Словеније за промену тог прописа и формирање регистра верске и националне припадности. Међутим, чак и ако је рок за одговор био 15 дана, он није стигао до данас, рекао је Кокановић.

О положају Срба у Румунији говорио је Огњан Крстић, председник Удружења Срба у Румунији и члан румунског парламента. Истакао је да је положај српске националне мањине у тој земљи изузетно добар, али и да у Румунији живи све мање Срба, а да их је према последњем попису било свега 18 и по хиљада.

"Уживамо свако поштовање румунских власти, јер су у нама препознале партнера који је увек за дијалог", рекао је Крстић, истичући да свака мањина има свог представника у парламенту, што им омогућава да буду политички активни и укључени у доношење одлука -процес израде.

Коментаришући сарадњу са матицом, Крстић је нагласио да су раније често имали утисак да чланови Дипломатско-конзуларне мисије у Румунију долазе „по казни", док је данас ситуација потпуно другачија и да Србију у Румунији представљају људи на које су поносни.

Председавајући одбора изнео је лични став да су именовања „кажњива", јер су отелотворење политике која се водила према нашим сународницима у региону, где циљ није јединство, већ нешто сасвим супротно.

Председавајући Комитета позвао се на информацију да Словенија не признаје ПЦР тестове из Србије и апеловао на власти у Словенији да преиспитају ту одлуку и делују у интересу и народа Србије и народа Словеније.

„Апелујем на наше словеначке пријатеље, власти у Словенији, да још једном преиспитају ту одлуку. Србија је данас лидер у борби против пандемије, о чему сведочи чињеница да се данас у Србији вакцинишу многи грађани из региона и неких земаља Европске уније. „Ако је вођа у томе, не видим ниједан разлог зашто Словенија не поштује оно што је документ здравственог система Републике Србије", закључио је Вујадиновић.

Седници је председавао председник одбора Милимир Вујадиновић, а присуствовали су чланови и заменици чланова одбора: Милан Илић, Миодраг Линта, Александар Марковић, Радован Тврдишић, Хаџи Милорад Стошић, Јустина Пупин Кошћал, Александар Чотрић, проф. Др Љубиша Стојмировић, Горан Милић, Стефан Србљановић, Младен Бошковић и Јанко Лангура.