Дознаке од милијарду евра за свој народ

Економиста др Млађен Ковачевић сматра да је разлог за умењен прилив девиза од наших људи на приврменом раду у иностранству узрокован пандемијом корона вируса.

Дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, које се упућене физичким лицима евидентирају с еу Народној банци Србије. Лане су дознаке гастарбајтера и девизних пензионера, из иностранства су достигле вредност од 3,51 милијарду евра. Највише девиза пристиже из Немачке (једна милијарда евра), Швајцарске (око 500 милиона евра) и из Аустрије (290 милиона евра).

Деценијама су српски радници на привременом раду и исељеници били најбољи извозни артикал Србије у иностранство. Памтимо године када су гастарбајтери на штедњи у нашим банкама у земљама Западне Европе имали и по 20 милијарди марака.

Банкари приход од наших људи из иностранства, који остварују њихови родитељи и блиска фамилија у Србији називају дознаке. Наведену суму дознака од милијарду евра чини регистровани део, који у Србију стиже путем банкарских рачуна и брзог преноса новца.

"Девизе из иностранства прима око 800.000 људи у отаџбини. Држава не региструје део девиза из дијаспоре, које пристижу незваничним путевима, преко превозника и курира из расејања. Прошле године је, на пример, само у Пожаревцу и Деспотовцу током годишњих одмора од гастарбајтера зарађено на разним прославама милион евра. Осам милиона евра се потрорши за Божић, када у отаџбину дође 300.000 гастарбајтера", тврди економиста др Владимир Гречић.

Најинтересантније је да су и у БиХ дознаке опале, које шаљу Срби из Републике Српске својој породици у завичају, и износе око милијарду евра. И да део девиза Срба из БиХ на раду у иностранству стиже и у Србију, јер многи од њих имају станове и куће у матици, помажу родбину или школују децу, који бораве у Србији.

Нажалост, како тврде сами гастарбајтери, тај нерегистровани приход и у девизама и дознаке, ће бити све мање наредних година.

"За наредних десет година приход од дознака ће пасти испод две милијарде евра. Разлога за то има више", каже Мића Крецуљ из Минхена.

Први разлог за умењење дознака је пензионисање старе гарде радника на привременом раду, који неће више примати „велике девизне плате и наднице", већ мале пензије. Срби запослени у страним фабрикама у иностранству деценијама имају обичај да избегавају плаћање пореза и доприноса за пензијско осигурање, па одлазе у пензију са хиљаду евра и мање. Са тим парама долазе кући да живе, јер у Немачкој или Шведској, то није довољно за опстанак.

"Други разлог је смена генерација Срба на привременом раду у иностранству, јер уместо вредне радне снаге из Србије у земље ЕУ последњих година одлазе школарци и дипломци, који нису продуктивни или као почетници не зарађују велики новац.

Наши млади људи, који се запосле у ЕУ немају толико девиза да би их слали кући родитељима и родбини. Како рече један старији гастарбајтер, „млади Срби немају сузу, не плачу за родним крајем и не шаљу евриће мами и тати, већ их родитељи из Србије помажу и финансирају" - каже Ђуро Плавшић из Берлина.

Трећи разлог опадања вредности дознака наших људи из расејања, јесте криза у односу матице Србије према исељеном народу. Ако је осамдесетих година једна државна организација (ССРЊ) са нашом дипломатијом (СМИП) бринула о гастрабајтерима у Европи и исељеницима у прекоокеанским државама, слала им амбасадоре, конзуле, банкаре и певаче, а узимала им дознаке и стављала у наше државне банке, данас држава Србија не ради ништа од тога.

Нова демократска власт је проценила да дознаке саме долазе, а странке немају политички профит од гастарбајтера и исељеника, и намерно их је запоставила. Како написа један угледни Србин из Вашингтона, двојица високих функционера ДОС-а су му поручили: „ Дајте ви нама паре, ми знамо шта ћемо са њима да радимо" и „Шта, ви хоћете власт!"

Ове поруке изгледа важе и данас, па држава не подстиче директно или преко својих дипломатских представништава исељене Србе да више штеде, да учествују у акцијама помоћи, да више дознака шаљу родитељима, родбини и српским банкама, да инвестирају у земљи и да тако помажу и себи и отаџбини.

И напокон, како тврде данашњи економисти пандемија вируса корона изазвала је економску кризу. Трошкови живота Срба у расејању су нагло порасли, па не шаљу новац својој фамилији у отаџбини. А и због затворених граница све мање људи из дијаспоре долази у завичај и све мање троши своје девизе у Србији.

Ипак, како је изјавио медијима, др Млађен Ковачевић верује да ће ситуација са дознакама у другом делу 2020. године бити знатно боља:

"Српска дијаспора је једна од највеликодушнијих и сигурно да ће наставити да шаљу својим родитељима и рођацима".