САН - магазин са мисијом

 Да ли се и колико променила Ваша визија о часопису који сте желели да покренете, од самог настајања до данас?

"Визија САН-а је од самог почетка била да се ван матице Србије негује и одржава српски национални идентитет кроз часопис који ће писати на тему српске културе, историје, уметности и традиције, на правилном српском језику. Поред тога идеја је била да пишемо о српским организацијама и догађањима у заједници, као и о успешним Србима у Канади и шире у дијаспори. Жеља нам је била да поред доприноса у одржању наше културе, традиције и језика, часопис има заступљене и актуелне теме из северно-америчког друштва као и времена у којем живимо. Јасна порука коју смо имали од самог почетка била је да се часопис неће бавити политиком и томе смо остали доследни.

Током времена смо увели и рубрике са едукативним чланцима од стране професионалаца из области финансија, права, здравља, исхране, и других. Последње две године имамо и енигматику, афоризме и карикатуре. Однедавно смо увели и рубрику Срби у свету у којој објављујемо чланке на тему живота Срба у другим деловима света и овом приликом позивам представнике српске дијаспоре из целог света да нам се јаве за сарадњу.

Часопис "САН" наставља да се развија као нека врста културно-интелектуалног "хибрида" између Србије и Северне Америке, окренут уникатној публици српског порекла у дијаспори, која се прилагођава новом друштву, прихвата неке норме и менталитет друштва у коме живи, али истовремено има и снажну потребу да одржава своју културу, језик и традицију.
САН наставља да остварује своју визију да као часопис представља сведочанство времена и друштва у којем живимо, као и запис о заједници српских досељеника у Канади и шире у свету", каже Весна Недић за РТС.

 На који начин бисте прокоментарисали протеклих 5 година постојања магазина САН?

"Ових пет година протекло је у напорном волонтерском раду тима који ствара САН, и хиљаде сати слободног времена утрошеног на САН, а често и натчовечанским напорима и стресу за чланове уређивачког одбора и редакције. Почели смо од комплетне нуле, од нацрта на папиру, од бескрајних разговора и размена идеја, а сада имамо модеран професионално припремљен часопис. Кренули смо са самофинасирањем часописа, а током времена смо стицали спонзоре који верују у наш рад и имају интерес за рекламирање.

Када се осврнем на ових пет година, срећна сам што и поред свих изазова и проблема тим САН-а наставља да ради у слози и хармонији, а лојални сарадници остају у тиму годинама, док повремено стичемо драгоцене нове сараднике, и из броја у број, уз колективну енергију и ентузијазам, трудимо се да часопис и веб-сајт буду све бољи и квалитетнији."

 Шта је све требало савладати и које препреке прескочити за тих 5 година и на шта сте највише поносни?

"Било је много мука и напорног рада око финасирањања часописа, као и стварања сталног тима. Највећи текући изазов је у томе што сви ми који смо укључени у рад САН-а примарно желимо да уложимо свој креативан рад, пре свега писање, за часопис у који сви верујемо и сматрамо да је неопходан за очување српске културе и идентитета у Канади, северној Америци а и шире у дијаспори. Али, затечени смо великим обавезама око администрације, дизајна, дистрибуције и маркетинга како би часопис и веб-сајт пре свега опстали, а такође и били све квалитетнији.

Поносна сам што смо опстали пет година и што часопис излази из штампе редовно четири пута годишње, а веб-сајт sanmagazine.ca се освежава новим садржајем за читање, посебно имајући у виду данашње време у којем штампане публикације тешко опстају уколико нису бесплатне и многе прелазе на искључиво онлајн издање.

Веома сам поносна да су у стварање САН-а укључени и млади нашег порекла. Објавили смо око 50 интервјуа са нашим младима из Канаде, организовали смо конкурс за најбољи стрип на српском језику од стране младих аутора и публиковали најбоље радове, а у сваком броју постоји и рубрика Млади новинари, као и рубрика Дечја страна за најмлађе читаоце. Млади нам помажу и око превода, око друштвених мрежа, као и у организацији прославе коју организујемо једном годишње. Верујем да се укључењем у рад у САН-у код наших младих сарадника поспешује осећај припадности српском народу, као и знање српског језика", каже Весна Недић.

 Листа новинара и сарадника који пишу за САН је велика. Како су нашли пут до Вас, односно чиме сте се руководили приликом одабира сарадника?

"Приликом оснивања часописа, окупила се група људи која је веома веровала у значај идеје о часопису на српском језику у Канади и срећна сам што је већина људи из оснивачког одбора и даље у САН-у. Током пет година САН је увек држао отворена врата за нове новинаре и сараднике. Показало се током времена да су они који су сами сазнали за САН, а којима су се свидели концепт и мисија часописа, обично постајали и регуларни лојални сарадници и чланови тима.

САН није само часопис, већ је у српској заједници у Канади и САД постао и значајна друштвена организација у којој су људи окупљени око идеје очувања српског идентитета и језика у расејању. САН је присутан на многобројним догађањима у српској заједници и одржава сарадњу са многим другим организацијама и групама српских имиграната из бивше Југославије у дијаспори."

 Како је епидемија коронавируса утицала на редакцију часописа и Вас лично, да ли је донела нове теме и дилеме?

"На наш рад ова епидемија није утицала у великој мери када је у питању стварање самог часописа. САН има већ уигран тим и састајемо се ретко, а све припреме се врше преко имејла или састанака преко интернета. Већина новинара и сарадника су из Торонта, али имамо и сараднике из осталих делова Канаде, из САД, из Србије, а повремено и из других делова света. 

У време епидемије вируса корона посебан је изазов припремити сезонску публикацију са оригиналним садржајем, јер се информације и догађаји смењују великом брзином, а многи и застаревају брзо.

Велика промена се примећује по питању промовисања, продаје и маркетинга часописа. На пример, за нас су најважнији продајно-маркетиншки пултови били догађања у српској заједници у Торонту и широј околини, што је сада замрло. Не постоји вероватно више ни једно домаћинство у Онтарију које у својој кући није имало барем један број САН-а захваљујући нашој присутности у заједници. Такође, на нашем веб-сајту поред могућности читања дигиталне верзије часописа са претплатом, као и великог броја чланака за бесплатно читање, постоји и календар са свим догађањима у српској заједници у Торонту и околини који је значајно доприносио већем броју посета веб-сајта. Поред тога, овог пролећа смо планирали и велику прославу петогодишњице постојања часописа, што је свакако морало да се одложи."

 Који приоритети су пред вама?

"САН је почетком 2018. године поставио модеран двојезичан вебсајт sanmagazine.ca који је замишљен као платформа за српску заједницу пре свега у Канади и САД, са слоганом О Србима и српској култури у Канади и широм света. Омогућили смо претплатницима и људима широм света да нас читају у дигиталном издању на свим електронским уређајима. Велики број чланака из старих бројева је постављено на веб-сајт за бесплатно читање, а стари архивирани бројеви се могу читати у дигиталном формату.

Током две године било је око 10,000 посетилаца из 95 земаља. Визија часописа је да се у будућности још више глобализује, да обухвати српске заједнице у целом свету и стекне новинаре и сараднике, представнике српске дијаспоре из целог света.

Желимо да у будућности, међу Канађанима, промовишемо Србију и српске вредности и отворимо врата према канадском мултикултуралном окружењу и свету и представимо богату српску нацију и културу на најбољи могући начин.

Сматрам да је на нама Србима, који живимо у западном друштву, задатак да својом културном делатношћу, уметношћу и медијима, представимо Србе као народ са развијеном културом, историјом и традицијом, да промовишемо Србију и српске вредности и тако разбијемо површну и углавном негативну слику коју је западни свет стекао и то за само последњих тридесет година", истиче Весна Недић.