среда, 29.04.2020, 12:42 -> 14:51
Извор: Предраг Карасовић
У Израелу се сви придржавају прописаних мера
Израел је своје границе због епидемије коронавируса затворио још крајем фебруара, а почетком марта увео строжије мере, затворивши школе, вртиће, факултете, обуставивши културна и спортска дешавања. Горан Мекић, Београђанин, од 1993. године живи у кибуцу Маген, на југоистоку Израела, на првој линији фронта, само 4,5 км далеко од појаса Газе.
"Израел је, након сазнања о ширењу вируса, међу првим државама у свету затворио своје границе. Веома ефикасно је реаговао на све изазове, стављајући све расположиве ресурсе у борби против епидемије вируса и то је један од разлога што се према резултатима истраживања конзорцијума Deep Knowlegde Group нашао на првом месту листе најсигурнијих држава за време пандемије КОВИД-19", преноси своје утиске Београђанин Горан Мекић који већ скоро три деценије живи и ради у Израелу.
"Супруга Мејтал и ја, као и наше четворо деце", наставља Горан, "живимо у кибуцу (некој врсти друштвене земљорадничке комуне) Маген, који се налази на југу Израела, у оквиру општине Есхкол. То је територија на којој живи око 15.000 становника, и која функционише у оквиру пољопривредне регије Негеву. У самом кибуцу се од тренутка проглашења ванредног стања сви придржавају мера које је прописало министарство здравља, тако да је од самог почетка и морал чланова заједнице на високом нивоу. Веома брзо је забрањен улазак у насеље свима који ту не живе, а сваки излазак мора да се пријави. Мој кибуц се налази четири километра од појаса Газе, тако да смо ми навикнути на овакве и сличне врсте ванредних стања услед честих ракетирања са те територије.
Морам да признам да је лакше да се појединац придржава свих инструкција у оваквој врсти заједнице него у градовима, тако да су сви који раде послове важне за заједницу наставили да иду на посао, уз социјално дистанцирање, дезинфекцију и обавезне маске и рукавице. Као директор предузећа које се бави пољопривредном механизацијом, остао сам код куће са двоје млађе деце - Даниел, која има 13 и Офиром старим осам година. По потреби и позиву одлазим на посао, док су моја пунолетна деца, Миа (23) и Дејан (19) у својим становима у кибуцу и сви се придржавају прописаних мера".
Свакодневни живот је организован на волонтерској бази, тако да они који могу помажу другима око чувања деце и бриге око старијих особа. Пољопривредници су наставили без проблема да обрађују земљу, а многе услужне делатности и функционери у кибуцу су наставили са радом уз стриктно поштовање социјалног дистанцирања. У ресторану се спрема храна за чланове заједнице која се у пакетима носи кућама, а ради и локална продавница из које се роба може наручити путем интернета.
"Према мојој процени, у Израелу живи око хиљаду припадника српског народа, и као неко ко већ више деценија живи овде, могу рећи да познајем велики број наших људи, пре свега оних који су у Израел дошли после ратних 90-тих година прошлог века.
Сандра Јанићијевић из Новог Сада и ја редовно организујемо окупљање наших земљака на Пасуљијади, дружења и хуманитарне акције помоћи људима у домовини, првенствено онима на Косову и Метохији.
Прошлог септембра смо заједно са Срђаном Златановићем организовали фудбалски турнир "Широко срце" на коме су поред нашег тима Гробари Израел и других наших сународника, учествовали и навијачи Зенита из Санкт Петербурга, Макабија из Тел Авива, као и многи Изреалци и Јевреји који немају директне везе са Србијом.
Сва прикупљена средства донирали смо за обнову ОШ "Миладин Поповић" у Бостанима, општина Ново Брдо и ОШ "Светозар Марковић" у Великој Хочи. Уколико то буде било могуће, овај хуманитарни фудбалски турнир ћемо поново организовати за Видовдан ове године", рекао је на крају овог разговора Горан Мекић.
Коментари