Однос ћерки краља Николе и Распућина: Од обожавања до мржње

Али како је дошло до тога да се врло брзо после тог упознавања трајно прекине пријатељство између царице Александре и Распућина са једне стране, и црногорских принцеза са друге, и зашто су се ти складни односи претворили у тешке свађе. Да ли је танку линију "од љубави до мржње" било могуће лако прећи само због изневерених очекивања. Зашто и данас у многим документарним филмовима Милицу и Стану називају чавкама и вранама сазнаћемо од Огњена Карановића, историчара и директора Центра за друштвену стабилност.

"Потребно је да нагласимо да између Распућина и Милице и Стане-Анастасије, у времену када се Распућин одомаћио у Царском селу и увелико био пријатељ императора Николаја II и царице Александре, пријатељског односа више није било. Велике кнегиње, посебно Милица, нису више уважавале овог чудноватог човека, тачније нису га подносиле, из разлога што је Милица очекивала да ће његов утицај на царску породицу, искористити како би и она сама имала непосредни и пресудни утицај на свест и вољу царице Александре, а онда и на самог цара. Из тог разлога она је и „кумовала" познанству између царског пара и Распућина. Међутим, Распућин је одлично разумео намере „црногорских кнегиња", те је након приближавања царској породици, великим кнегињама Милици и Стани једноставно окренуо леђа", каже на почетку разговора наш саговорник.

Када је Милица сазнала да Распућин посећује царицу, односно царску породицу, и то без њеног одобрења, односно консултовања са њом, дошло је до тешке свађе између Милице и Распућина, која се одиграла у дому велике кнегиње. Након тог инцидента, односи су потпуно захладили, да би после 1907. године сасвим престали.

Како су се Милица и Стана понашале када је популарност Распућина почела да опада и када га је елита која га је прво обожавала, потом и сатанизовала.

"Управо је Милица била једна од првих (ако не и прва) припадница руске аристократије која је покренула различите гласине, али и приче које су биле истините о недостојном понашању Распућина, те је у многоме допринела стварању изразито лоше слике о том чудотворцу. Управо је она била једна од оних која је у круговима Царског дома, дакле међу рођацима царске породице, ширила суморне приче о ужасном карактеру и понашању Распућина. Једноставно, била је бесна на њега из разлога што није постао марионета у њеним рукама, преко кога би она имала пресудан утицај у Царском селу. Међутим, владарски пар је тада уважавао „чудотворне способности" Распућина, што је био довољан разлог да Милица и Стана буду удаљене из најужег круга рођака и пријатеља Никија и Аликс."

И тако, уместо привилегија у Царском селу, црногорске принцезе стекле су наклоност
дела либералне аристократије и појединих царских рођака који су били непријатељи Распућина, при чему су напокон стекле и једну врсту наклоности код припадника санктпетербуршке елите, која им је у претходним годинама недостајала, како због њиховог страног порекла, тако и због личних карактера.

Распућин је убијен у децембру 1916. а његова смрт је одговарала црногорским принцезама јер су га у протеклој деценији сматрале својим личним (смртним) непријатељем.

"Сетимо се само речи великог кнеза Александра Михаиловича, унука цара Николаја Првог и рођака последњег руског цара који је о црногорским кнегињама записао следеће: "Ове сујеверне, простодушне, лако узбудљиве црногорске принцезе биле су лак плен за све врсте гостујућих авантуриста...". Речи су можда преоштре и не показују стварни карактер црногорских сестара, али аутентично одражавају однос руског друштва и дела елита према њима", наглашава историчар Карановић.

Крајем XIX и почетком XX века европска елита је доживела „велико одушевљење" према „оностраном", натприродним појавама, езотеричним феноменима и окултизму. Источњачка учења и традиције постали су врло популарни. Русија се по том питању није посебно разликовала од других европских земаља, а Милица и Стана су очарано прихватиле ове трендове. Биле су веома образоване даме, а Стана је посебно била одушевљена поменутим „источњачким учењима" и мистицизмом, па је због тога потпуно овладала фарсијем.

На Хистори каналу у емисијама о Распућину - Милицу и Стану називају "вранама". Да ли тај надимак потиче од њиховог великог интересовања за „онострано"?

"Сестре су имале разне надимке. Премијер Вите називао их је пауцима, а обично, људи, аристократе, посебно њихови непријатељи, а њих је било много, називали су их „Црногорка 1" и „Црногорка 2" или „чавке" (руски „галке", према називу птица из породице врана)."

Да подсетимо, Распућин није био први „Божији човек" који је наједном постао пријатељ царског пара. Пре њега било је десетак „чудотвораца" који су освајали срца дубоко религиозних људи, какви су били и царица Александра и цар Николај.

"Сетимо се само фамозног Доктора Филипа, француског исцелитеља, за кога се тврдило да је био убачен на Двор и то од стране барона Алфонса Ротшилда, што свакако никада није било доказано и такве приче остале су у домену гласина. Опхрвани бригом због нарушеног здравља царевића Алексеја, прихватали су сваку могућу помоћ, без много размишљања. У томе је предњачила царица Александра јер је било јасно да је преко ње, ген хемофилије пренет на Алексеја", на крају разговора истиче историчар Карановић.