Воћарство - исплатива пољопривредна грана

У саопштењу Кабинета министра без портфеља, поводом недавног позива повратницима из иностранства да улажу у своју отаџбину, стигла су многа питања из земље и иностранства, а најчешће је оно у коју се производњу исплати улагати и у које крајеве Србије ваља инвестирати.

Након консултација са стручњацима Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, Кркобабић и академик Драган Шкорић, као копредседници Националног тима за препород села Србије, истакли су да се воћарство показало као одличан модел у развоју неразвијених подручја Србије и у решавању економских, социјалних и демографских проблема.

Они су подсетили на то да је први извозни посао Србије у Америку био извоз сувих шљива 1893. године, када је извезено 30.000 тона тог воћа и инкасирано 37 милиона долара, чиме је Србија избегла финансијску кризу.

Такође, како су навели, према међународно признатом искуству професора Зорана Кесеровића, једна породица у Србији може пристојно да живи од два хектара боровнице, 3,5 до четири хектара малина, од 2,5 до три хектара јагода и трешања, ако засади купине, јабуке и крушке на пет хектара, или орах, леску, вишњу, шљиву или брескву на површини од 10 хектара.

Велике шансе за финансијски успех постоје, како оцењују, и у гајењу јагодастих воћних врста у пластеницима.

У саопштењу се прецизира да се у структури извоза пољопривредних производа Србије малина, јабука и вишња налазе међу првих десет извозних производа.

У последње три-четири године у структури извоза пољопривредних производа, воће и прерађевине од воћа налазе се на првом месту, са више од 600 милиона долара.

Актуелни пројекат обнове задругарства „500 задруга у 500" села показао је да су воћари добро организовани, а повратницима из иностранства препоручује се да контактирају задружне савезе Србије и Војводине, као и Национални тим за препород села Србије, где ће добити неопходне информације.