Гитару узео пре него што је кренуо у школу — данас осваја Лондон

Како је текао твој пут школовања за музику?

“Кренуо је баш у раном детињству, тада када сам кренуо да свирам гитару, од тада сам имао бројне професоре гитаре. Поред тога ишао сам на часове продукције, од 9. године сам у припреми за факултет, који сам сада завршио. Завршио сам и теорију музике по систему Британске краљевске академије и тамо сам у Лондону полагао пре 6, 7 година теорију музике. Доста сам се дуго припремао за те испите јер сам полагао више разреда истовремено. Првих 5 сам истовремено полагао”, каже Џони.

Чекај, првих 5 разреда си одједном положио?

“Одједном, да. Тако је логистички лакше када треба из Србије да одете у Лондон. Оно што ми је интересантно било, очекивао сам много дистанциранији однос између професора и студента. Међутим, није тако. Овде сам навикао у школи да се каже - професоре, професорка, наставниче... Тамо не, тамо смо сви на са професорима на бази, е здраво, како си... Тај близак однос професора и студената је јако добар, као што сам касније сазнао, јер осећају студенти много већу слободу да постављају питања, да дискутују са професорима о било којој дисциплини која их занима и самим тим добију много бољу подршку професора.

Какво је твоје искуство са Енглезима и како би нам описао тај менталитет?

“ У Лондону се, с обзиром на то да је мултикултуралан град, говори 170 различитих језика и да има стотине и стотине хиљада, па и милиона људи из различитих делова света, верујем да се у мањим местима више осети британски и енглески менталитет него у самом граду Лондону. Али у принципу су сви врло љубазни и оно што ми је био шок, иако сам знао да ће вероватно бити сви љубазни је да се много извињавају. Чак и када није неопходно да се извињавају стално имају то извините, извините, опростите.

Тако што је интересантно и човек покупи временом па сам и ја почео, тако када идем стално извините, извините...Наравно, имам ту срећу обзиром да је и мој факултет доста мултикултуралан, да сам са доста различитих нација стално у контакту. Мој најужи круг пријатеља је из 6 различитих земаља, што исто доприноси отворености ума о размишљању ка свету и ка спознаји о различитим стварима из различитих делова света и обичајима.

Наравно, сваки народ има своје обичаје и ја мислим да када се неко одсели тамо иако ће понети са собом нешто своје, традиционално из своје земље, разумевање културе и уклапање у њу је јако важно иако ћемо донети нешто своје. Као када идете код некога у госте, у кући важе правила његове куће и она се поштују“, закључује Никола.

Целу емисију "Србија на вези-портрети" Тамаре Дрезгић, где је гост Никола Џони Ранковић можете погледати овде.