Бели свет у колору

Саша Петричић зна како да обоји свет. "Бели свет у колору" назив је изложбе у Културном центру Војводине "Милош Црњански" у Новом Саду, и веродостојан приказ онога што око види, али и онога што осећа душа.

Искуство путовања по свету пружило му је прилику да спонтано, својим фотоапаратом бележи све што му привуче пажњу, од људи у разним ситуацијама, до предела и карактеристичних грађевина.

"Већ деценијама путујем по белом свету. У овом случају то су слике које имају пуно колора, то је делимично мој стил, а делимично идеја да представим нешто у више димензија него што би било нормално. До неке мере то су снимци који су између фотожурнализма и уметности", каже Петричић.

Како каже наш саговорник, увек се труди да прикаже димензију више.

"Да није сто посто само слика одређене ствари или одређене особе, већ да има мало више контекста, да се мало више разуме ко је то, како се они осећају, у каквом месту живе, каква је околина...такве ствари, које су можда мало необичне у неким случајевима, а у неким уобичајене. То није намештено, нису портрети у класичном смислу, не мењам ни светло ни позицију некога кога снимам, већ покушавам да ухватим то како јесте, како видим. То је можда моја новинарска страна, јер нећу да то пореметим или да утичем на те људе или ситуацију...", објашњава уметник.

То не значи да детаљи нису важни. Баш у бележењу тих најтананијих детаља које оштро око види, лежи уметност.

"Такве ствари какви су покрети, мада су то покрети, није видео, ипак се види какви су то покрети, осећа се да ли су нервозни или царефрее, показује што би рекли на енглеском моод, и онда ја покушавам да снимим слику која тај моод може што боље да пренесе, у једном малом дводимензионалном оквиру", каже Петричић.

Већ на први поглед ове фотографије показују да новинарство и уметност иду добро заједно. Ниједна слика није само документ тренутка, већ је и посебна прича.