"Нова зора" враћа изгубљено памћење

Књижевни часопис Зора у Мостару су крајем 19. века покренули Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Атанасије Шола и Јован Дучић.

Тадашње аустроугарске власти у БиХ дозвољавале су да се часопис бави само књижевношћу. Године 1901. престао је са радом због аустоугарске политике којој није одговарало постојање српског књижевног часописа који обухвата читав српски језички простор.

Захваљујући друштву Просвјета из Билеће и Гацка и књижевнику Радославу Братићу, после 103 године обновљено је излажење часописа под именом Нова зора.

Радослав Братић био је главни и одговорни уредник часописа. О раду Нове зоре говорио нам је садашњи главни уредник проф. др Милош Ковачевић.

"2004. године изашао је први број и сада промовишемо 80. број Нове зоре. То је готово 20 година излажења, а то није херцеговачки часопис, нити је србијански часопис, то је општесрпски часопис јер он окупља читав српски простор. Готово да нема ниједног посленика српске културне сцене и то на различитим нивоима, зато што је часопис за културу", каже проф. др Ковачевић.

За Нову зору заинтересовали су се и наши људи у дијаспори.

"На почетку је он био толико значајан да је имао велики број претплатника или пренумераната из иностранства, од Америке до Аустралије. Највећи број био је из Немачке, нажалост, како време пролази претплатника је све мањи, али број учесника је све већи из саме дијаспоре, тако да имамо у ових 80 бројева готово 5 хиљада текстова од више од 3000 аутора", каже проф. Ковачевић.

Професор нам је говорио и о структури часописа и истакао да Нова зора има значај за читав српски народ.

"За дијаспору је најважније да има рубрику о језику, јер језик је, заједно са писмом, основна српска идентитетска карактеристика и кад погледате последње бројеве, видитећете да смо ту објавили границе српскога језика", истиче проф. Ковачевић.

У овом броју Нове зоре обележене су годишњице рођења или смрти Рајка Петрова Нога, Симе Пандуровића, Растка Петровића, Танасија Младеновића, Луке Вукаловића и Слободана Селенића.

Владан Бајчета најавио је објављивање дела Слободана Селенића у 15 томова и нагласио да је овај писац једно време био неправедно запостављен.

На промоцији 80. броја, поред професора Милоша Ковачевића говорили су и Михајло Шћепановић, Зоран Аврамовић и Александар Чотрић.

Похвала за помоћ и добротворство за излажење Нове зоре уручена је проф. др Миловану Пецељу, а своје стихове читали су песници Мирјана Ковачевић, Стеван Буковић и Владан Ракић.

Одломке из својих прозних дела читали су Ђорђе Сибиновић и Ксенија Миловановић.

Промоцију је својим наступом обогатио Милутин Обрадовић на гитари.