Ник Вујичић: Вреди борити се за будуће генерације

 Какви су Ваши планови када је о Србији реч, на који начин планирате да помогнете институцијама и појединцима у нашој земљи и који је циљ Ваше хуманитарне кампање?

"Видите, пропутовао сам свет, срео многе људе којима је помоћ потребна. Као неко ко је српског порекла, у следећој деценији свог живота, желео бих да окупим стручњаке и разговарамо о томе на који начин можемо помоћи другима, инспирисати многе младе људе, жене и децу, како да они, будуће генерације имају веће могућности. Желимо да они буду снажни и да имају сигурнију будућност", каже Ник Вујичић.

 Да ли Ви у будућем раду планирате да укључите Србе који живе у иностранству, српску дијаспору?

"Мислим да је ово лепа и јединствена прилика за Србе који живе широм света. Ја живим у Тексасу, имам много пријатеља који су угледни и заједно можемо инспирисати људе широм света, који би на један филантропски начин могли да пруже много тога. Такође, много учим и од Фондације Новака Ђоковића. Драго ми је да и ми можемо сањати о великом броју људи који би могли да кажу: да, желимо да улажемо у наредну генерацију Срба.

Желимо такође да створимо могућност за просечног Србина, како б и могао да рашири своја крила. Данас, уз помоћ технологије то је могуће, и то у много већој мери него раније", каже Ник.

 Ове године имали смо трагично пролеће, убиство у школи "Рибникар". Ви сте лично помогли једној школи у САД у којој је била висок степен самоубистава међу ученицима...

"Моја највећа страст је да продрем до младих људи широм света, да им помогнем да схвате да они вреде као људска бића и да то нема никакве везе са тим колико су популарни, колико су паметни, колико имају или немају новца...да сви они знају да не постоји нико ко је важнији од њих самих, и да не постоји нико ко је мање важан од њих.

Моји родитељи су увек говорили да је највећа валута љубав, речи и време. Сада, када гледам из једног другог угла, ако имамо у виду технологију и зависност од ње, дешава нам се једна изолованост код људи, депресија, страх, узнемиреност. Свесни да се нешто овако догађа, морамо да се осврнемо уназад, да уз помоћ дивне технологије, обезбедимо то да се као друштво не отуђимо. Требало би да једни друге слушамо, да размењујемо своја осећања. Има много програма у које смо укључени у САД, као и широм света, да се вршњачко насиље потпуно елиминише, а то су програми које воде ученици.

Морамо бити свесни да су код људи мисли о самоубиству стварне и да нико нема савршену формулу и решење за то. Овде сам да служим другима и да учим заједно са Владом Србије и људима у овој земљи. Захвалан сам им што сам посетио школу, да они знају да нису сами", каже Ник Вујичић.