Научни скуп посвећен Васи Чубриловићу

Историја српског народа на овим просторима великим делом обележена је тежњом ка слободи, и корен многих догађаја налази се управо у том осећању. Можда се ту може наћи и одговор на питање: зашто је дошло до Сарајевског атентата? Тог 28. јуна 1914. године, Гаврило Принцип није био сам. Визију слободе са њим су делили Младобосанци, међу којима је био и Васо Чубриловић. У знак сећања на истакнуту личност српске историје, академика, професора, министра и историчара, недавно је у Српској академији наука и уметности одржан је научни скуп под називом "Од Градишке и Сарајевског атентата до најугледнијег српског историчара и политичара".

Сроски академик, члан Младе Босне, Васа Чубриловић, један од учесника атентата на аустроугарског наследника, Франца Фердинанда, 1914. у Сарајеву, све је то био Васа Чубриловић.

Рођен 1897. године у тадашњој Босанској Градишки. Због малолетности, суд га је на суђењу Младој Босни поштедео смртне казне, али осудио на 16 година тешке тамнице.

Након Првог светског рата је ослобођен, када почиње свој академски пут, кроз проучавање историје српског народа под турском влашћу и историју српске револуције.

"Васа Чубриловић је важан и као сведок и учесник епохе, и као историчар. С једне стране је његов живот, испуњен одсудним тренуцима, не само за његову појединачну судбину, него за судбину српског народа. Он припада знаменитој породици Чубриловић, једној од најзнаменитијих породица Босанске Крајине и Градишке, која је дала много знаменитих личности историје српског народа", каже историчар Милош Ковић.

Као истакнути антифашиста у Другом светском рату је ухапшен, а казну је служио у затвору Гестапоа и бањичком логору. По завршетку рата, иазбран је два пута за министра Владе Југославије, прво пољопривреде, а потом и шумарства. Враћен је и на Филозофски факултет.

"Његове књиге су синтезе које говоре о стварању националне свести код Срба, њеној еволуцији и стварању целине српског народа у 20. веку", каже историчар проф. др Војислав Г. Павловић.

Академски живот почео је као професор на катедри за националну историју, где је на место декана постављен 1960. године.

"Академик Чубриловић је био велики историчар, који је сагледавао целину српског простора, и историје која се на њему одвојала од 18. до 20. века. Посматрао је српску историју као покрет који је кренуо из патријахалне средине, преко грађанског друштва, до последњих година и комунистичке Југославије", каже Павловић.

Чубриловић је био члан Српске академије наука и уместности0, као и почасни члан Академије наука СССР-а. Био је оснивач и председник Балканолошког института, члан председништва САНУ, као и бројних одбора и комисија.