петак, 04.11.2022, 11:00 -> 12:46
Драган Симеуновић: Не морамо увек испочетка
У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци, недавно је промовисана књига "Историја српске политичке мисли" аутора академика Драгана Симеуновића која садржи биографије 37 српских политичких радника.
Тежња српског народа да обнови своју самосталност студиозно је представљена у истраживачком раду "Историја српске политичке мисли" академика Драгана Симеуновића, кроз биографије 37 политичких делатника приказан је пут те идеје, уз поруку - да не почињемо стално испочетка.
"Књига има перспективу као нека база за спајање старог и новог, за препознавање оног доброг шта је урађено...много је лакше градити нешто започето, него почињати стално од темеља", каже проф. др Драган Симеуновић, аутор књиге "Историја српске политичке мисли".
Велику пажњу посветио је народним прегаоцима из 18. и 19. века, као и онима који су се истакли на почетку 20. века. Сложно Срби тог доба живели су и умирали за идеју ослобођења и уједињења српског народа.
Данас, слога као способност тим се неоправдано спочитава, сматра Симеуновић.
"Деветнаести век подразумева да Срби итекако могу да се сложи и то показује рецимо то што један Карађорђевић монарх водио на Козари битку за слободу српског народа, а лични лекар му је био социјалиста Ценић Лазар који је дошао из Швајцарске и погинуо на Козари, а он данас стоји на швајцарској новчаници", каже Симеуновић.
Академик Никола Поповић каже да је велики проблем народа што му се оспорава историјски савезник, а да се не зна да је онај други што се нуди, прави. Његови аргументи не убеђују да су поштен савезник, рекао је Поповић.
"Калуђери српски, а вероватно и бугарски су били ти који су идеју православног царства уместо Византије видели у Москви. Тада је пласирана та велика идеја да је Москва Трећи Рим, а да Четвртога неће бити", каже Никола Поповић, директор Института за историју АНУРС.
Ко ће нам помоћи, питање је свих питања, сматра Поповић. Додаје да је заблуда да је хладни рат завршен. 24. фебруар је прерастао у врући рат. Понавља да је СПЦ биће српског национа, а језик основа за стварање нације.
Скорија историја нас учи да је и држава стварала нацију, а да није имала основне елементе, свој језик, упозорава Поповић.
"Била је муслиманска нација, са великим М, и то је изазивало забуну код Муслимана широм света како припадник једне вероисповести може бити синоним за нацију. Онда су се смислили да географски термин претворе у национално име", каже Поповић.
Зато је ово дело од научног значаја како не бисмо стално почињали испочетка, јер има много државних и националних пројеката који су Срби развијали, а данас су заборављени, поручује академска заједница.
Коментари