Хоће ли се срести Исток и Запад

"То како ћемо сагледати Исток и Запад, њихове сличности и разлике, произлази из нашег укупног погледа на свет. Уколико човек има поглед на свет који се одликује склоношћу да нешто дели, да функционише на бази разлика, па онда и сукоба између тих разлика, онда ће он проналазити између Истока и Запада те макроподеле, све оно што је различито између ових хемисфера.

Уколико је неко склонији да види сличности међу људима и културама, онда ће он проналазити увек оно што је слично и на томе инсистирати, са коначном идејом да су сви људи ипак браћа, као што је и наш патријарх Павле говорио-будимо људи, што је значило - гледајмо у оном другом пре свега човека, а секундарно све друге разлике, што је врло тешко постићи с обзиром на то да је историја и савременост поделила људе тако да им се чини да су те поделе фаталне и да се преко њих не може прећи до другог човека.

То имате исказано кроз рецимо, Гетеов став, који је сматрао да се Исток и Запад сусрећу и да их нико неће моћи раздвојити.

С друге стране имате, такође познату формулу Радјада Киплинга, песника и мислиоца који је рекао да постоји Исток и постоји Запад који се никада неће срести. То је суштина у сагледавању сличности и разлика.

Хришћанство је имало другачији пут од историје ислама. Затим, у самим доктринарним основама хришћанства и ислама постоје битне разлике. И данашње површне тврдње да сви који верују у једног Бога би требало да поведу дијалог, зато што верују у једног Бога, а не да се деле, то су бесмислице и то више отежава дијалог него што му доприноси, јер исламски Бог је толико различит од хришћанског Бога, да је тешко говорити да је то исти Бог...то је један Бог, а да ли је исти, то је друго питање.

Разлика је, дакле, велика, а превасходно произлази из тога што ислам као религија и као систем вредности и погледа на свет и као култура и морална база понашања, има много већи значај, него што има хришћанство на Западу. Из тога произлазе, условно речено, позитивније ствари на Западу, али и негативније, и неке позитивније на Истоку, али и негативније.

Мера у стварима је, по мени, решење...сви смо људи, треба то упознавати у мери у којој је могуће, те разлике превазилазити и животно, културне додире кроз свакодневни живот, а не трудити се било каквом наметању једног модела другој култури која тај модел не може да прихвати", каже Танасковић.