Српска заједница у Тиролу активна и у време короне

Разлог што данас разговарамо јесу бројне активности којима се заједница Срба покрајине Тирол бавила последњих месеци упркос ванредним околностима. Како сте успели да их реализујете?

"Пошто нисмо имали могућности да организујемо наше трибине и предавања, културно уметничка, историјска и наше хуманитарне акције уживо, лично, већ смо морали преко Фејсбука и инстаграма. Веома смо активни и успешни у томе. Имамо фондове за Косово, за Крајину, Републику Српску где помажемо српски народ на просторима бивше Југославије. Обилазимо породице, видимо шта им је потребно и онда им то купимо. Сада смо само скупљали средства и нисмо могли увек да идемо лично, имамо наша пријатељска удружења, као на КИМ "Мајка девет Југовића", они на терену извиде ситуацију, ми пошаљемо фондацијска средства и тако то функционише", каже Оливер Ранисављевић.

Недавно сте се срели са господином Гујоном који се на свим фронтовима залаже за приближавање матице и дијаспоре. О чему сте разговарали?

"Тема нашег разговора је била српска школа у Инзбруку у Тиролу, коју смо ми већ покренули пре три године, али нажалост, због пандемије се морао зауставити пројекат, и пошто треба да се ширимо на целој покрајини, хтели смо да видимо које су могућности, које бисмо субвенције добили од Републике Србије..."

Колико је био упознат са ситуацијом у којој живе наши људи у том подручју?

"Господин Гујон је веома добро упознат са ситуацијом у нашој покрајини, као и у Аустрији, пошто је већ био наш гост у Инзбруку када је представљао прву његову књигу. Био је пар дана код нас и упутили смо га у сутуацију у којој је српска заједница, колико нас је, како смо организовани...".

Српско православно удружење младих Инзбрук, чији сте подпредседник, претежно е бави хуманитарним радом. На чему је био фокус деловања у протеклом периоду?

"Имали смо велики фокус на чување сећања на Диану Будисављевић, на коме радимо већ доста година, али протеклих годину дана се боримо да се историјске чињенице прикажу и на њеној спомен плочи, која је постављена пре месец дана у Инзбруку. Град Инзбрук није хтео да напише да је она спасавала само српску децу...јеврејска су спасавана од стране јеврејске заједнице, а Србе није имао ко да спасава, а њен супруг је био Србин, упознали су се у Инзбруку и није могла да гледа како та деца пате у логорима, тако је спасила око 15ооо српске деце".

Аустрија је једна од земаља која максимално уважава и националне и верске различитости. Да ли је лако одржати и неговати идеале православља и преносити их на младе људе у једној западноевропској земљи?

"Све зависи од родитеља и породице, али ми примећујемо да се све више младих враћа у православну веру и културу и негује српску традицију."

Да ли постоји посебан начин на који ви привлачите младе људе да постану део удружења?

"Наш темељ је хуманитарни рад, али ми организујемо и историјска, верска предавања и млади то воле да чују, и доста посећују наша предавања и тако их привлачимо."

Трећа сте генерација Ранисављевића која живи у Аустрији и велики сте борац за радничка права у покрајини Тирол и на тај начин борите се и за нашу српску заједницу, а тиме и за права наших радника. Од 2013. године учествујете на изборима за радничку комору. како видите своју политичку будућност?

"Наши Срби у покрајини ме подржавају, јер ако нисмо сви заједно и ако неко вуче на једну страну нико неће ништа успети. Ја као представник Срба у Радничкој комори, тренутно сам заменик у парламенту Радничке коморе, тако да на изборима 2024. би требало да добијем четврто место на листи", каже ранисављевић за РТС.