петак, 08.04.2016, 10:06 -> 11:26
Задужбина Иве Андрића обележава 40 година рада
Задужбина Иве Андрића почела је да ради 12. марта 1976. године на темељу тестаментарне воље Иве Андрића. У оквиру Задужбине је и Спомен-музеј Иве Андрића, отворен исте године у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац живео са супругом Милицом Бабић од 1958. године. За Програм за дијаспору РТС-a говори књижевник Драган Драгојловић, управник Задужбине Иво Андрић.
Да ли је за ових 40 година објављено све што је Андрић написао?
„Задужбина је основана Андрићевом вољом, суд је прогласио валидном његову жељу и тако је Задужбина формирана. Пре 40 година, на дан када је била годишњица његове смрти Задужбина је имала седницу Управног одбора. Од тада се она брине о штампању Андрићевих дела, о штампању свега што се пише о Андрићу, било да је критика, есејистика, затим о истраживањима у земљи и иностранству", каже за Програм за дијаспору РТС-a Драган Драгојловић, управник Задужбине Иво Андрић.
Да ли је испоштована воља Иве Андрића?
Апсолутно. То су биле 4 тачке његове воље, тестамента: да његово дело остане у целини, да његова писана заоставштина остане у САНУ, да се формира Задужбина која ће бринути о његовом делу, да Задужбина награђује најбољу причу, јер је он себе он сматрао приповедачем, сваке године, што Задужбина и чини.
Задужбина је и проширила мало своју делатност. Поред награде која се додељује од почетка рада, Задужбина је почела да издаје часопис Свеске, које излазе једном годишње, где се објављује много тога што до тада није објављено о Андрићу, али и много текстова и прилога о Андрићу и његовом делу и животу, и од наших и страних аутора.
Задужбина сваке године, колико може, подстиче издаваче да штампају Андрића, и домаће и стране, и резултати су заиста видљиви. Андрић је штампан писац данас, као и када је добио Нобелову награду. Он се штампа од Бразила и Мексика, преко европских земаља до Кине, Кореје и Јапана.
Задужбина живи искључиво од ауторских права на Андрићева дела. Нас држава не издржава. Велика ствар је што смо у сарадњи са Филолошким факултетом из Београда извршена дигитализација комплетне рукописне заоставштине Андрићевог дела у Академији наука.
Тако да све што је остало у једном примерку као његов рукопис, сада је дигитализовано и снимљено, односно сачувано.
Тако да су учињене велике ствари и у заштити или у презентовању Андрића у свету. Имамо и свој сајт, тако да било ко у свету може да отвори библиографију Андрића и види када је и где штампано нешто од Андрића, у којој земљи, на ком језику...", каже за Програм за дијаспору РТС-a Драган Драгојловић, управник Задужбине Иво Андрић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар