Изложба посвећена сликару Димитрију Аврамовићу

Живео је и стварао у првој половини 19. века, један је од првих школованих српских сликара на Бечкој академији, портретиста, писац, зачетник карикатуре и ликовне критике у Србији. Реч је о Димитрију Аврамовићу, једном од најобразованијих сликара свог времена. Сећања на овог врсног уметника освежавају нам кустоси Народног музеја Евгенија Блануша и Петар Петровић репрезентативном изложбом у Конаку кнегиње Љубице.

„Највећи део заоставштине Димитрија Аврамовића налази се у збиркама Народног музеја у Београду и за ову прилику направљен је избор од 77 радова који чине 38 уља на платну и 39 цртежа", каже Евгенија Блануша.

Најзначајнија Димитријева слика је Апотеоза Лукијана Мушицког коју је урадио 1840. године у Бечу.

„Тема Апотеозе Лукијана Мушицког извесно време је окупирала Димитрија Аврамовића по чему сведоче припремне скице као уводна разматрања за финалну верзију слике. Апотеоза је указивање изузетних почасти лику и идејама једне личности, односно уздизање у Божанство. У овом случају је то Лукијан Мушицки, чувени класицистички песник, старешина манастира Шишатовац, књижевник...", каже Блануша.

Да није било Димитријевог талента и сликарске кичице ми бисмо данас били ускраћени за знамените портрете Вука Караџића, Јоакима Вујића, Симе Милутиновића Сарајлије, Доситеја Обрадовића...

Када уђете у Саборну цркву у Београду, обратите пажњу на осамнаест великих, зидних композиција и близу 50 икона за иконостас. То је пре 170 година осликао наш Димитрије Аврамовић.

„Димитрије Аврамовић је био јако заинтересован за проучавање српског средњовековног наслеђа, путује у Свету Гору, истражује српске сродњовековне споменике и по повратку у Србију објављује две књиге. Колико су ова дела била значајна и његов истраживачки рад на Светој Гори, сведочи и чињеница да га је Друштво српске словесности, данашња Академија српских наука и уметности изабрала за свог дописног члана те 1847.", каже Евгенија Блануша.

Димитрије Аврамовић је живео у доба Милоша и Михајла Обреновића. Србин, рођен 1815. у Шајкашу, поред Титела. Умро је 1855. у Новом Саду. Живео је кратко, само 40 година, а оставио много.