Поглед на Београд са Белог брега

Представљање књиге стихова Обраћање Београду, универзитетског професора, књижевника и српског представника у румунском парламенту Славомира Гвозденовића, окупила је прошле недеље угледне књижевнике, културне и друге ствараоце, али и политичке представнике у свечаној сали Старог двора.

„Славомир Гвозденовић је Србин из Румуније, рођен у Белобрешки, што значи Бели брег. Са тог Белог брега гледа се у Београд. Када сам имао прилике да будем у Белобрешки, срео сам његовог деду који ми је казао да он свако јутро кад се умива гледа на Београд и Србију. Београд се белео у најцрњим временима, међу градовима као што се Бели анђео бели међу анђелима. Око Београда је Бели поток и Бела стена, у Београду је Бели двор и над њим бели орао, али чини се, да ту белину они који га граде дуго нису примећивали, ни истицали иако она није случајна, иако је она тако важна, да се сви Срби без обзира где живе, осећају као Београђани. Такав један Београђанин био је и Славомир Гвозденовић, који је све своје и погледе свог деде и њихових сународника у Румунији, опевао у својој књизи Обраћање Београду", каже песник Матија Бећковић.

Према речима председника Удружења књижевника Србије (УКС) Радомира Андрића, овом књигом Славомир Гвозденовић, води дијалог са својим завичајем, али и са две државе којима припада.

„Он је направио књигу која бревијар рекао бих, колико родољубивог, толико и његових опсесивних тема које носи од рођења. Ова књига изашла је у издању УКС-а", каже Андрић.

„Данас су, хвала богу, нормалнија времена, па могу, овде, у Београду да направим један резиме свага што сам урадио, да подвучем црту на другачији начин. Посебно ми је драго и велика је част за мене да то чиним у Старом двору, српској престоници и престоници свих Срба, како волимо у Темишвару да кажемо", каже Славомир Гвозденовић.

Говорећи у име домаћина на овој свечаној промоцији, заменица председника Скупштине града Београда Андреа Радуловић истакла је да овакве манифестације обогаћују културни живот престонице.