Прича о првој креперији у Београду

Пре двадесет година отишла сам на Крит, са мужем и сином Марком, почела је Верица Августакис своју причу коју пред камером ни би могла да понови, зато је, уз њену дозволу, преносимо. Били смо голи, боси и гладни, наставља Верица причу.

"Радила сам све и свашта, сакупљала маслине и у златарама продавала накит. Он, мој муж, је или данима лежао обеспамећен или ломио све око себе или све у мени, како ме је само тукао...све у њему спржила је дрога, убила га је игла...то је био крај једног, и почетак другог, новог живота", каже Верица.

Верица је почела да ради у креперији Код Харија, чији је власник Хари Августакис био њен пријатељ, касније пријатељ и супруг.

„Много пута у животу сам пала, Хари је био тај који ми је додао руку да устанем", каже Верица.

Верица и Хари су тако један другом ушли у живот, живот са смислом. Имају Марка, Веричиног сина из првог брака кога је Хари усвојио и кћерке, Маријану и Флору.

На Криту, Верица и Хари Августакис поседују три креперије, место где се праве слане и слатке посластице, крепе.

Недавно су отворили прву и једину креперију у Београду.

„Овде сам отворио креперију, јер сам хтео да пружим прилику људима да раде. Уосталом, Србија је моја друга домовина", каже Хари.

„Желела сам да се приближим Београду, и ја и деца. Желела сам да се вратим, да помогнем нашим људима, да покажем да можемо да будемо породица и да радимо", каже Верица.

„У Србији страни улагач нема подршку, има много папирологије, споро се дају дозволе, и већ се питам да ли сам урадио праву ствар кад сам овде отворио креперију", пита се Хари.

Шта је заправо, крепа?

„Палачинка није", истиче Верица.

Три врсте брашна, јаја, млеко, много зачина и много љубави, додаје Верица. То је крепа, чији су укус и мирис у Београд донели Верица и Хари Августакис са грчког острва Крита.