Теслин недосањани сан

Пре више од једног века Никола Тесла је сањао да свету подари бежични пренос енергије из мистериозног торња лабораторије на Лонг Ајленду. Пре пар година, 30 хиљада Теслиних поштоваоца из 108 земаља, за само недељу дана, успело је да уједини свет, откупи имање, и тако спаси од пропадања Теслино епохално дело.

Причу о Теслином сну филмски је урадио Џозеф Сикорски, а недавну европску премијеру у Београду је организовао Ненад Станковић.

„Ја бих рекао да је Тесла још увек андерграунд јунак, да он није личност која би могла да буде као за Кубанце Че Гевара, да буде бренд...Наша средина у Србији је аутистична што се тога тиче, да Теслу доживимо на прави начин, јер је он у ствари предвидео будућност", каже Станковић.

Истражујући, овај новинар и Теслин обожавалац, закључио је да се о Николи Тесли мало заправо зна.

„О Тесли треба да се зна да и у Северној Америци није личност у главним медијима. У Србији је реч о некој врсти идолопоклонства, ми смо склони да сваког прогласимо за свеца, а тако третирамо и Теслу, а у ствари мало људи зна зашто је Тесла важан. У Америци, када добијете рачун за струју пише Едисон корпорација, а знамо да је Тесла у рату струја победио Едисона, јер је Едисон био за једносмерну, а Тесла за наизменичну. Он је пионир индустријске револуције која је настала доласком електричне енергије", каже Станковић.

Ненад Станковић у Канади уређује и издаје Ми магазин, Culture Bridge и Тесла магазин, а да је прави амбасадор српске културе говори и јубилеј фестивала српског филма чији је оснивач.

„Ја нисам једини који се бави културном разменом између Србије и Северне Америке, има доста људи који раде исти или сличан посао као ја. Ја већ 15 година радим на Српском филмском фестивалу у Торонту, на коме је до сада виђено око 100 наших филмова и које је видело више од 33000 људи. То је велика културна манифестација у Северној Америци", каже Станковић.

После великог интересовања које је изазвао филм Бранио сам младу Босну, Станковић је сад пут Америке кренуо са филмом Енклава и намером да тамошњем Конгресу прикаже свет једног дечака у 21. веку, али кроз окно оклопног транспортера.