Срби у Словенији траже иста права која Словенци имају у Србији

Састанак је протекао у отвореном разговору који се односио на културну сарадњу словеначких државних институција и српских културних друштава у Словенији, али пре свега на положај српске заједнице у овој земљи.

„Став Републике Словеније је да се то питање решава у оквиру Савета који је недавно оформљен, а при Влади је, и који има задатак да решава сва питања народа и народности који су били у бившој Југославији, а надложност Одбора за културу је да прати ситуацију која ће се решавати у оквиру тог Савета", каже председник Одбора за културу државног парламента Републике Словеније Драган Матић.

Матић је рекао да су Срби у Словенији добро организовани у оквиру својих друштава и да се њихове активности финансирају из Јавног фонда за културну делатност, односно из буџета Министраства за културу Републике Словеније и додао

„Треба разматрати нове могућности преко министраства образовања у којој би се могле отворити нове могућности за учење матерњег језика свих народа бивше Југославије, а задњих година интерес младих, да будемо искрени, није исказан у великој мери", каже Матић.

Веселиновић је подсетио да Словенци у Србији имају статус националне мањине и тражио је иста права за Србе у Словенији.

„Сигурно да је крајњи циљ да имају национално веће, да имају своје представнике у словеначком парламенту. Наравно, то јесте наш предлог, наша молба, ако можемо да кажемо у име Срба из Словеније и захтев, имајући у виду реципроцитет, јер словеначка мањина у Србији ужива статус националне мањине. Договорили смо наставак разговора", каже Веселиновић.

Матић је указао на помак који је Словенија направила према етничким заједницама и из бивше СФРЈ.

„Декларацијом из 2012. њима је осигуран је статус националне заједнице, који није исти као статус националне мањине, али тај статус заједнице имају и треба радити на томе и даље", каже Матић.

А за даље они очекују већу помоћ матице.

„Њима је ослонац Република Србија, без обзира што они нису угрожени од државе Словеније, али постоји могућност асимилације. Уколико они свој статус до краја у наредном периоду не реше, у наредном попису може бити изјашњено мање Срба, што би било јако лоше за Србију. у том смислу Одбор за дијаспору и Србе у региону надзираће и контролисати и подсећати извршну власт да је то једно од националних питања," каже Веселиновић.

Обе стране изразиле су спремност за наставак дијалога, а ми подсећамо да се очекује конституисање Управе за дијаспору и Србе у региону при Министарству спољних послова Републике Србије.