Српски студенти из региона: Највише боле предрасуде

Један од темељних начина очувања идентитета српске мањине у земљама у окружењу, али и њихове чвршће везаности за матицу јесте омогућавање студирања Србима из тих земаља на универзитетима у Србији, заједнички је став на састанку студената из региона са председником Одбора за дијаспору и Србе у региону Јанком Веселиновићем.

„Ми смо већ имали један састанак. Ово је други састанак са студентима из региона који су овде на Универзитету у Београду и који су прво учили српски језик, а након тога су наставили редовно студирање. Циљ разговора са њима јесте да чујемо њихове утиске о Србији, о томе како су се овде снашли, колико им је било тешко да науче српски језик", каже Веселиновић.

Један од основних проблема по доласку у Србију јесте и недовољно познавање матерњег језика.

„Стигла сам у Србију пре годину дана и још учим српски. Иако ми је матерњи језик, доста је тежак, а увек се поставља питање зашто не знам добро српски и зашто тако тешко причам на српском", каже Јасмина Ђурђев из Темишвара, Румунија.

„Пре неколико година је почело стипендирање Срба из региона. Ја сам прва генерација, већ сам три године овде, студирам хемију и одлично ми иде за сада, али могу рећи да сам имала и доста среће јер су професори увек излазили у сусрет", каже Драгана Миленковић из Скопља, Македонија.

„Шансе за учење српског језика у Албанији су веома мале. Долазим из Скадра, тамо имамо удружење Морача-Розафа која се бори да Срби из Скадра уче српски језик, али није довољно учити један сат недељно или дневно, а то и није толико квалитетно колико су очекивали да буде. За студенте из Скадра је веома тешко да овде студирају, а неки су се и вратили", каже Измир Мусић из Скадра, Албанија.

На жалост, проблеми нису само у недовољном познавању матерњег језика, већ се неретко наилази на неразумевање од сународника у матици, што кажу, највише боли.

„Највећи проблем са којим смо се суочили остаје неинформисаност омладине која живи у Београду, јер кад некоме кажеш да долазиш из Албаније, он је шокиран, јер не зна да у Албанији постоји и српска мањина и то у Скадру и Фијеру и да се они јако боре за своју националност", каже Гордана Хакоја Ајковић.

Наравно, обавеза матице јесте да ради на разбијању тих предрасуда, а један од начина су свакако и ова студирања у матици и међусобна дружења.

„Управо смо ту заједно, да разбијемо предрасуде. Јер је сигурно теже бити Србин у Скадру или Фијеру или Тетову, него у Београду. Они су и поред свега, озбиљних притисака ка асимилацији, нарочито у Албанији, успели да сачувају и веру и језик. Дошли су у Србију, у своју матичну државу, да науче још нешто", каже Веселиновић.

„И формирање организације, која ће, надамо се, ускоро бити названа Српска академска мрежа Никола Тесла је формирана управо са том идејом да окупи студенте из матичне државе Србије и студенте из региона и дијаспоре, што мислим да је од великог значаја, да се академски кругови научно и у сваком другом смислу повежу", каже Никола Савић из Мађарске.

Интерес Срба у региону за школовање и студирање у матици Србији је све већи. Како је поручио председник скупштинског Одбора Веселиновић, држава ће не само да настави и да продужи своју подршку и ангажман у том правцу.