Србија у Великом рату кроз књижевност и штампу

Kњига Дневник Великог рата - Први светски рат у огледалу српске књижевности и штампе Гордане Илић Марковић, која предаје на Катедри за славистику бечког универзитета је дело вредно и пажње и хвалоспева, поготово када се зна да је прво штампано на немачком и представљено у Аустрији, али и на франкфуртском и лајпцишком сајму књига, бацајући ново светло преломљено кроз призму српских, али и аустријских писаца и новинара, што је београдска публика пропратила са великом пажњом.

„Одлично што је тај пројекат настао и добро је што се та књига појавила на немачком говорном простору. На неки начин је јединствена по свом приступу и по томе како је Србија осликана, кроз њену књижевност, уметност и ондашњу штампу. То је оригинална идеја", каже проф. др Миле Бјелајац.

Између корица између овог занимљивог и вредног дела има описа и сведочанстава и о потресним сценама.

Ауторка је открила и мотиве за писање овог дела са низом занимљивих детаља о Милутину Миланковићу, Гаврилу Принципу, Браниславу Нушићу, Биничком, Надежди Петровић, Дису, и многим другим писцима и уметнике.

„Зато сам у књигу ставила аустријске литературе Ервина Егона Киша, Александра Роду Роду, Карла Крауса, да се види да може да се веома лако помера та граница националне књижевности. Сви заборарављају да је Рода Рода, да је Штефан Цвајг, Роберт Мусил, Рилке, Оскар Кокошка, о којима смо учили лепо, сви радили у служби ратне пропаганде Аустроугарске. Милош Црњански и Станислав Винавер, један поред другог на изложби, а у различитим војскама", каже ауторка.

Задња песма коју објављује Владислав Петковић Дис је песма Пролеће, 1915. године.

„После тога Дис прелази Албанију, после се, жељан својих, враћа из Француске, а брод на коме је био је торпедиран. Последња слика Надежде Петровић је на слици која се зове Ваљевска биолница 1915. је најбоља и налази се на насловној страни. У рату су сликари, инжењери, писци, нема профила који недостаје у српској војсци", каже Гордане Илић Марковић.

Једном речју, ово је књига која заслужује велику пажњи и помно ишчитавање.