Кинез, а матерњи српски

Да ли је кинески тежак - питање је које је на кинеском поставила новинарка Јелена свом саговорнику.

„Теби, очигледно, јесте," кроз смех одговара и на српском и на кинеском Нгаи Кит.

Пошто се хвали да добро зна српски, Јелена га је замолила да се представи на српском, наравно.

„Ја сам Нгаи Кит. Рођен сам у Хонг Конгу. Дошао са у Србију 2000. године са својом породицом. Похађао сам основну школу Франц Прешерн. Завршио сам средњу школу за дизајн. Тренутно студирам у Лондону."

Своју причу наставља објашњавајући да му је Нгао презиме, а Кит име и да је још у основној школи добио надимак Наги. Наравно, зна да то значи голишави, али му то не смета и тако га сви знају.

„У Србију сам дошао у првом полугодишту другог разреда и имао сам само недељу дана да научим српски. Први месец овде, мени се иде у тоалет. Тада сам знао само да је мала нужда - пишки. Понављао сам - Учитељице, писки, писки! Учитељица је разумела и пустила ме да одем. И данас се другари шале са мном због тога. Али било ми је лепо у школи са лепим људима, лепим наставницима..."

Када је попуњавао пријаву за факултет многе је збунио. Написао је да је по националности Кинез, а да му је матерњи језик српски. Касније, свима је било забавно да га слушају и покушају да науче срски. Каже, најтеже су им биле речи са словом Р. Па им јенајчешће понављао - бурек, риба риби гризе реп...

И за крај, покушао је да научи Јелену да на кинеском каже - ја се зовем Јелена...