Ебру - сликање на води

Чудесне слике на води мирном, сигурном руком шилом, четкицом од ружиног дрвета и коњске длаке природним бојама исликава госпођа Мелек, Анђела на српском, Коч.

О турској уметности ебри, сликању на води, нешто касније. Прво, неизоставно, добродошли турском чају. Турска кафа не постоји. Онда о Београду и још по нечему.

"Београд је леп град. Посебно је леп стари део града", објашњава Мелек.

Мучи је ћирилица, каже уз осмех, и наша администрација. Људи су пријатни, љубазни и не мисли о скором повратку у Турску. Таман се навикла.

Српски је научила зато што у мужевљевој фамилији сви говоре српски. Чак и унуци. Господин Мурат Коч се са родитељима из Рожаја преселио у Истанбул, каже Мелек која зрачи опипљивом благошћу и миром.

О сликању на води, које је у раном средњем веку, пренето из Персије у Анадолију, говори мало. Истакла је само да то умеће доноси невероватан мир. Остало је показала.

"У води је један прашак од биљке која се зове китра. Када додајемо тај прашак вода се згусне као гел и због тога боја плива и шири се на води. Због овога боја се не меша и лепи се на папир. Да бих измешала боје користим нешто као чешаљ. Онда обичан папир ставимо на ту смесу и за пар секунди се боје залепе за њега. Све боје се залепе и на води не остаје ништа", објаснила је Мелек.

Чини се лако, зар не? Варате се. Уместо срца, новинарка Лидија насликала је лист. Ипак, професорка ју је похвалила.