Плес као живот

Парижанка Александра Груден у себи је наталожила сате и сате плеса, музике, боје и мириса Казабланке где је једно време живела и коју јако воли. Плесала је широм света.

,,Оријентални плес је за мене уметност. Али свака жена то може да доживљава на свој начин", каже Александра Грудин.

Удата је за нашег Андрију. Имају троје деце: Адама, Јурија и Јасмин. Плесала је до самог порођаја.

„Ја сам зависник од плеса. Не могу да замислим живот без плеса", објашњава Александра.

Господин Груден школовао се у Америци. У Београд се вратио послом, и то по наговору супруге, на годину дана. Овде су већ девет. И још ће.

Како Александра не може ни да замисли да је беспослена, у Београду је отворила прву школу оријенталног плеса.

Александра каже да су београђанке заинтересоване и веома талентоване за оријентални плес. Имају увежбан слух пошто српска музика подсећа на турску.

Са својим ученицама дружи се и ван часова. Неко броји новац, а она лепе тренутке, каже и додаје: „Највише ми се свиђа овде топлина људи. И мушкарци и жене су подједнако лепи. Подсећају на оријент. Осећам се као у Мароку".

Чини се лако, али није. Пробала је наша новинарка Лидија. Сниматељ Димитрије је то снимио, али није желела да то и други виде. Али можемо да видимо госпођу Елу из Израела, која је убрзо после снимања родила сина.

Док су даме плесале осећала се врелина сунца, укус шербета, мирис јасмина, а присутни посматрачи су уживали.