Прича о скривеном благу

Заједничким снагама две институције, Завода за заштиту споменика и Централног Института за конзервацију, а захваљујући фондацији „Дом Јеврема Грујића“, јавности је, по први пут, представљено богатство легата Јеврема Грујића, српског дипломате и политичара.

Дом Јеврема Грујића у Светогорској у улици у Београду саграђен је 1896. године. Кућа је придружени члан асоцијације Европских историјских кућа.

У Дому војске, на изложби "Скривено благо дома Јеврема Грујића" по први пут је јавности представљено богатство овог легата.

"Представљамо један специфичан, јединствен споменик културе у Београду који је заштићен од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда давне 1961. године због својих културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности" каже Ивана Весковић, историчар уметности и један од аутора изложбе.

"На изложби имамо прилику да видимо породичну уметничку збирку, вредне употребне предмете, намештај, да дочарамо дух старог Београда, амбијент једне угледне српске породице, начин живота високог грађанског друштва и, наравно, друштвени и политички значај чланова ове породице."

На констатацију да је јако важно да изложба буде представљена светској јавности Ирена Весковић каже:

"Слажемо се, имамо већ неке позиве, радићемо на томе зато што дефинитивно имамо шта да представимо Европи и да се тиме поносимо."

Легат министра правде, дипломате и оснивача Либералне странке био је врхунски изазов за млади тим конзерватора Централног Института за конзервацију. 

Венчаницу Јевремове супруге Јелене из прве половине 19. века користило је неколико генерација жена из породице Грујић. У конзерваторски атеље је стигла у јако лошем стању. Данас блиста у пуном сјају.

"Венчаница је један од сјајних примера колико цела колекција легата Јеврема Грујића у уметничком и културолошком смислу представља сам врх европске културе" каже проф. др Мила Поповић - Живанчевић, директор Централног Института за конзервацију.

"Спремност да на овакав начин буде изложена је само резултат озбиљног рада врло способних конзерватора за текстил у Централном Институту за конзервацију пре свега Иване Стевановић и њеног тима. Истраживање је показало да је венчаницу користило неколико генерација жена из породице Грујић и да је она била у употреби као венчаница све до 30-их година 20. века."

"Направљена је од материјала који је увезен из Беча, то је рипс на свили, а правиле су је модисткиње у тадашњој Србији. Тај материјал је компликован и тежак за саму конзервацију због чега је конзервација трајала скоро девет месеци" наглашава проф. др Поповић - Живанчевић.

"Занимљива конзерваторска прича су и ова два чувена портрета Стеве Тодоровића, дакле портрет Јелене и Јеврема Грујића. Портрети одражавају врхунско европско сликарство из прве половине 19. века. Један од разлога зашто је ова конзервација тако успешно изведена у нашем Институту је чињеница да никада до сада није на њима интервенисано. Поред самог платна вредни су и рамови и наш стручњак који се бави посебно рамовима и украсним дрвеним елементима, Жељко Симићевић, изгубио је на сваком раму скоро 4 месеца."

Као интересантан конзерваторски изазов, директорка Централног Института за конзервацију истиче врло луксузан сет за ликер.

"Предмет је био компликован за конзервацију, почев од чишћења, јер има комбинације метала и стакла и то су по правилу компликоване конзерваторске интервенције. Осим тога недостајала је једна нога и цео орнаментални део са предње стране. Иначе, овај сет за ликер је свадбени поклон Милана и Наталије Обреновић, Стевану и Стани Ћурчић, једној од генерација потомака Јеврема Грујића."

Конзервација колекције оружја из легата трајала је две године и у потпуности је завршена.

"Ово су у историјском, уметничком и техничком смислу врхунски комади. Између осталог овде имамо пушку која је, по причи која је наслеђена у самом легату, припадала Вељку Петровићу" каже проф. др Мила Поповић - Живанчевић.

"Конзервација овакве врсте оружја припада домену врхунске конзервације и захтева изузетно велика и технолошка и друга професионална знања. Интересантно је да се у Институту конзервација оружја обавља у једном женском професионалном друштву. Конзервацију метала води Наташа Крстић са Данијелом Јовановић. Врло је необично гледати те две младе даме како расклапају све те механизме, додају делове који недостају, поново их склапају... На овај начин конзервирана, ова колекција је сачувана за будуће генерације" наглашава директорка Централног Института за конзервацију. 

"Скривено благо дома Јеврема Грујића" тренутно је најпосећенија изложба у Београду.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 19. јануар 2026.
1° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом