Бескрајни плави круг и у њему Србија

Од раних деведесетих Наташа Пејин живи у Паризу. Једанаест година је провела на месту уредника угледне француске издавачке куће "L' Age d'homme". 2005. године ова одлучна, децентна дама решила је да француским читаоцима преко интернет сајта представи део српске литературе, нудећи им да путем писане речи упознају Србију и њен народ. „Бескрајни плави круг" назив је интернет књижаре са 350 преведених наслова, као и издавачке куће која је до сада штампала 6 књига из српске књижевности на француском језику.

„Идеја је почела да се рађа деведесетих година док сам радила код Владимира Димитријевића у издавачкој кући "L' Age d'homme". Ту су долазили и Французи и Срби у она најгора времена антисрпске кампање и рата у бившој Југославији, који су тражили неке информације о Србији, о историји Југославије, желели су да разумеју конфликт. Тада се показало да ми потенцијално имамо пуно тога, али да не знамо како да дођемо до тога, ни где су та документа, ни које су то књиге, ни ко може да упути те људе... Идеја је била да се то прво попише, да се направи једна библиотека. Мислила сам да то буде у неком простору, али пошто је то скупо, направила сам један интернет сајт, као неки бутик онлајн, где сам поређала, изложила те књиге једну по једну", каже Наташа Пејин за Програм за дијаспору РТС.

Изненађена чињеницом да се у Француској више од 30 година није штампала ниједна књига о Тесли и да у години када је цео свет славио 150-годишњицу његовог рођења, одлучила је да те 2006. године да свој допринос штампањем Теслине аутобиографије „Моји изуми". Уследио је двојезични „Косовски бој" из 1868. године, Теслина биографија од Маргарет Чејни, а „Књигу о Милутину" је штампала, како каже из емотивно-патриотских разлога.

„Та књига је објављена пре више од 20 година, није више штампана и није била доступна публици. Сматрам да та књига треба увек да буде доступна и страном и домаћем читаоцу, јер је она огледало српског менталитета, које је потпуно искривљено задњих 20 година и у Србији и у свету. Та књига, и тај лик Милутина ставља српски патриотизам, који се можда може назвати национализмом, у праву меру", каже Наташа Пејин.

И Наташа Пејин је нашла своју праву меру - каже да зна где је њено место у тој огромној издавачкој шуми у Француској, као и да рентабилност није критеријум који је води. Али, постигла би, каже и више и боље, да је имала подршку државних институција Србије.

„Проблем је што ми нико никада није одговорио ни на једно писмо, писала сам и министрима, заменицима и никада нисам добила одговор. Мислим да је веома важно да се, без обзира што радим самостално, без српских институција, сарађује са матицом, са министарствима и да се ти наши покрети, те акције на неки начин координирају, што не значи да се ја одричем своје слободе, својих идеја", искрена је Наташа Пејин.

Ускоро ће се на француским књижарским полицама наћи нова књига о Тесли „Човек који је изумео 20. век", као и адаптиране „Српске народне бајке". Али, неопходним сматра штампање књига о улози Србије у Првом светском рату, због ревизије историје која нам прети, а које би се требало наћи у француским књижарама 2014. година, када Европа обележава 100 година од почетка тог рата.

Интервју са Наташом Пејин, који је раније објављен у Отвореној теми, прочитајте овде.