Двоструки трошак дигиталне телевизије

Колико ће укупно коштати увођење дигиталног телевизијског сигнала у Србији, још није могуће предвидети, кажу за „Политику" у Министарству културе, информисања и информационог друштва, напомињући да је набавку дела опреме финансирала Европска унија и да ће ускоро бити расписани тендери за куповину другог дела предајничке опреме, антенских система и осталих уређаја.

Да дигитална телевизија нимало није јефтин пројекат показује и рачуница Радио-телевизије Србије. Према речима Татјане Ћитић, одговорне уреднице РТС дигитала, само прва фаза која подразумева и део дигитализације програмског архива коштаће РТС милионе евра.

- За нас је то веома скуп процес, јер смо велики систем. Програмске и техничке потребе ће диктирати приоритете у инвестирању. Не треба заборавити ни аудио-визуелно благо програмског архива РТС-а које мора бити дигитализовано. Његово очување је од националног значаја, уосталом, као и комплетна припрема и прелазак Медијског јавног сервиса из аналогне ере телевизије у дигиталну. Према нашој процени, прва фаза дигитализације која обухвата и део дигитализације програмског архива, коштаће Радио-телевизију Србије око 12 милиона евра - објаснила је Татјана Ћитић.

Одлагања нема и април 2012. године крајњи је рок када ће емитери у Србији морати да са досадашњег аналогног пређу на дигитално емитовање телевизијских програма. Шта то конкретно значи, шта ће се променити у раду телевизијских кућа и зашто је овај процес толико скуп?

- Садашњи емитери ће припремати свој програм на уобичајени начин, а сигнал ће се дотурати до најближег мултиплекса у мрежи оператора, односно до новооснованог јавног предузећа „Емисиона техника и везе" (ЕТВ). У дигиталној техници се телевизијски сигнали преносе у оквиру мултиплекса у којем се велики број те-ве програма преноси заједно, истом мрежом. Мрежни оператор ће ценовник за своје услуге формирати на трошковном принципу, а њихова регулација се, према Закону, врши у Регулаторној агенцији за електронске комуникације - објаснили су у министарству.

Закључак је једноставан - дигитална телевизија нуди много бољу и квалитетнију слику и звук. Нема „снега", већ је слика или кристално јасна или је уопште нема. Дигитална телевизија, осим тога, у поређењу са аналогном нуди много већи број програма, а омогућава и мноштво нових услуга.

Али, осим што ће коштати телевизије, дигитализација ће коштати и грађане Србије. Ко буде желео да ужива у дигиталном сигналу мораће или да набави телевизор нове генерације или да стари споји са уређајем који ће омогућити гледање дигиталног програма.

За утеху је то што се, како напомињу у министарству, дигитализација односи само на земаљско емитовање програма, па уколико кабловски оператери наставе да дистрибуирају „стари" сигнал у оквиру мреже, неће бити проблема да се дигитални канали гледају и на старим телевизорима. Такав је уосталом случај и са РТС дигиталом. Преко предајника на Авали и Фрушкој Гори емитује дигитални програм, а корисници га преко кабловских оператера гледају на старим телевизорима. То потврђују и у министарству - они који користе кабловску неће морати да мењају ништа у својој опреми уколико то не желе.

Без обзира на то, они који би да уживају у благодетима дигиталног сигнала мораће да набаве такозване декодере, уколико би да задрже старе апарате. Водећи кабловски дистрибутери већ имају у понуди ове уређаје. Цена прикључка је од 1.000 до 6.000 динара у зависности од пакета, док ће цена услуге бити од 200 до 600 динара месечно. Из министарства саветују грађане да телевизоре нове генерације, па и декодере, набаве што касније и да не журе, јер ће њихова цена све више падати.

А да ће нову услугу корисницима понудити сви оператери чим наше телевизије пређу на овај сигнал, потврђује и мноштво других погодности које дигитална телевизија нуди.

- Осим што им омогућава бољи квалитет слике, пружа и додатне сервисе као што су ЕПГ (electronic program guide), односно те-ве водич до седам дана унапред са сатницом и описима емисија, потом временску прогнозу, дневни хороскоп и најновије вести, које добијају притиском на дугме, као и могућности паузирања, премотавања и снимања живог програма, те коришћење сервиса „видео на захтев" - каже Тања Татомировић, директор сектора корпоративних комуникација СББ-а.