Повратак на колосек дигитализације

Он је нагласио да је Министарство у неколико наврата наводило недостатак фреквенција као отежавајућу околност за дигитализацију, и истакло да би коришћење ослобођених фреквенција значајно олакшало завршетак процеса дигитализације.

"Министарство културе нас је обавестило да је Републичка радиодифузна агенција у законској обавези да распише конкурс за доделу те фреквенције о чему смо обавестили РАТЕЛ", рекао је Лазаревић. Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, додао је, тај конкурс не може ни да распише ни да повуче.

Он је нагласио да је Министарство предузело низ корака како би откочило процес дигитализације који је "наслеђен у веома лошем стању".

Лазаревић је прецизирао да ту, пре свега, мисли на усвајање новог акционог плана са јасно дефинисаним и реалним роковима, као и на усвајање Плана намене којим се дефинише начин коришћења фреквенција које ће бити ослобођене по завршетку дигитализације.

"Тренутно разматрамо и све могућности начина помоћи за одређене социјалне категорије становништва како би оне могле несметано да наставе да прате телевизијски програм када се он буде емитовао у дигиталном формату. Такође, радимо и на изменама регулаторног оквира, при чему је кључни корак усвајање Закона о електронским медијима који је у надлежности Министарства културе", рекао је државни секретар.

С друге стране, јавно предузеће Емисиона техника и везе тренутно приводи крају рад на пројектима које је требало завршити још пре три године, указао је Лазаревић.

Да су сви пројекти били завршени, како је приметио Лазаревић, данас бисмо убрзано радили на финализацији изградње дистрибуционе мреже за дигитално емитовање.

"Међутим, ми смо морали да надокнадимо изгубљено време, тако што смо решавали нагомилане проблеме из претходног периода", објаснио је он.

Лазаревић је подсетио да је међународна обавеза Србије да процес преласка на дигитално емитовање заврши до 17. јуна 2015. године, додајући да је већина европских земаља завршила процес преласка на дигитално емитовање, док су државе региона при крају тог процеса.

"У разговорима које смо имали са представницима других држава, увидели смо да су се и они суочавали са сличним проблемима као и ми данас", пренео је државни секретар Лазаревић.

За разлику од нас, они су са припремама за дигитално емитовање почели знатно раније, док је у Србији тај процес заживео тек 2009. године. Све што је до данас успешно урађено, урађено је захваљујући пре свега помоћи ЕУ, истакао је Лазаревић.

Он је подсетио да је у склопу имплементације пројекта помоћи у процесу преласка са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма, ЕУ донирала Србији потребну опрему.

"Укупна вредност инсталиране опреме је око осам милиона евра. Један део те опреме се већ користи за емитовање програма у оквиру Иницијалне мреже. Остатак се, нажалост, још увек не користи, али у плану је да ускоро буде искоришћена", подвукао је Лазаревић.

Он је на крају навео и да није било никаквих званичних најава да нам та опрема може бити одузета.