Мониторинг спектра

Она је оим предавањем и истоименим радом нагласила да је потребна већа пажња овој области рада, уз то приложивши и извесну пројекцију на основу које би се мониторинг могао несметано обављати у наредном периоду. За ово је неопходно упознати се са искуствима неких западних земаља. Ауторка рада наводи два репрезентетивна примера: Велике Британије и Немачке, чији су модели мониторинга применљиви и на наше услове и опсег фреквенцијског спектра. На самом крају износе се и елементи неопходних улагања чија би инфраструктура омогућила што ефикаснију примену система надгледања.

С обзиром на све већу улогу коју радио-апликације имају у свакој области живота, брза и ефикасна претрага и отклањање сметњи је од економске важности. Овим проблемом се првенствено бави мониторинг радио-фреквенцијског спектра, као део веће целине коју чини управљање радио-спектром. Основне функције мониторинга су стално или периодично посматрање радио-таласа у широком фреквенцијском опсегу, ефикасна детекција, анализа и локализација потенцијално штетних сметњи.

Технологија мониторинга радио-спектра има велику примену као средство за решавање проблема у разним областима, почев од контроле коришћења радио-фреквенцијског спектра, до употребе у провери радио-средине у потрази за нелегалним радио-предајницима. Листа проблема који се могу решити коришћењем опреме за мониторинг обухвата: откривање и анализу радио-емисија у циљу идентификације извора сигнала и интерференције, мерење параметара радио-емисије и процену њихове штете или користи за корисника, мерење јачине електромагнетног поља или густине протока снага, и утврђивање правца радио-сигнала и интерференције на терену.

Како се радио-фреквенцијски спектар користи 24 сата дневно, тако и процес мониторинга мора да покрије исти временски период. Само под таквим условима може се стећи целокупна слика о коришћењу посматраног фреквенцијског опсега.

Редован мониторинг националних емисија ради провере усклађености са условима и отклањање било каквих несуклађености има за циљ спречавање сметњи. Потребно је пратити техничке параметре као што су фреквенција, ширина опсега, девијација фреквенције и класа емисије, а код одређених радиокомуникационих сервиса и садржај комуникације. На пример, праћење аматерских радио-комуникација требало би да осигура да се позитивни знакови правилно користе и да нема масовног емитовања. Посматрање фреквенцијског опсега има за циљ да утврди које фреквенције/канали се користе, ко их користи и на који начин.

Са циљем испуњавања свих ових захтева, неопходно је оформити посебне службе за мониторинг радио-спектра које ће вршити неопходна мерења у складу са међународним захтевима, односно потребно је унапредити постојеће службе. Ове службе треба опремити модерном и софистицираном мерном опремом ради добијања прецизних података и њихове анализе. Такође треба обучити особље за рад са том опремом. Као што је напоменуто, формирање једне такве службе и тима захтева одговарајућа економска улагања. Гледано у будућност, то је не само неопходна већ и исплатива инвестиција, што се најбоље могло закључити на примерима земаља које су већ успешно увеле модеран систем за мониторинг радио-спектра и константно раде на његовом унапређивању.