Потребно убрзати дигитализацију

Државни секретар у Министарству трговине и телекомуникација Стефан Лазаревић рекао је да је до сада у процесу дигитализација мало урађено.

„Немамо план покривања, технолошки пројекат, пројекте реконструкције, нису решена имовинско-правна питања на многим локацијама, немамо представу каква нам опрема треба, а за сада имамо само идеје које нису реализоване'', казао је Лазаревић подсетивши да је крајњи рок за завршетак дигитализације 17. јун 2015. године.

Он је на округлом столу са темом ''Сарадња различитих актера у решавању изазова процеса дигитализације'', рекао да постоји лоша координација између институција које су носиоци овог процеса, да су рокови у Акционом плану и активности доношени ''напамет'' и да није било довољно комуникације са Рателом, РРА и ЈП ЕТВ.

„Процес дигитализације мора бити предвидив, са роковима који ће се поштовати и бити реални, за шта је потребна помоћ свих који су укључени у процес'', нагласио је Лазаревић.

Он је подсетио да је Влада Србије недавно усвојила План намене по коме ће дигитална дивиденда, која остаје слободна после дигитализације, бити намењена за мобилни широкопојасни интернет, што ће омогућити развој руралних предела, бољи развој броадбенда, а то је кључ развоја привреде и друштва.

Директор Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ) Милан Јанковић казао је да је Агенција указивала на то да је потребно убрзати цео процес дигитализације, подсетивши да је држава преузела ову обавезу још 2006. године.

Према његовим речима, цео процес дигитализације ићи ће у фазама, јер нема слободних фреквенција за потпуни прелазак одједном.

Он је подсетио да су почетком године радиле 154 телевизије, пет националних, шест за град Београд, једна у Војводини, 27 регионални и 115 локалних.

Јанковић је подсетио да је Закон о електронским комуникацијама донет по хитном поступку управо због дигитализације, истакавши да је потребно донети и нови Закон о електронским медијима. Осим тога, како је казао, потребно је урадити пројекат мреже и техничко- -економске анализе у наредна три месеца. Јанковић је истакао да су мобилни оператори изузетно заинтересовани за дигиталну дивиденду, што ће држави донети знатна финансијска средства.

Помоћница директора ЈП Емисиона техника и везе (ЕТВ) Драгана Ћурчић казала је да постоје одређене регулативне препреке које предстваљају тешкоће у процесу дигитализације. Према њеним речима, зоне покривања комерцијалних сервиса биће исте као и зоне јавних сервиса, што ће подразумевати веће трошкове.

Она је објаснила и да ће програми локалних сервиса бити емитовани у оквиру другог мултиплекса, а самим тим ће бити виша цена за локалне емитере који улазе у простор регионалних емитера.
Драгана Ћурчић је рекла и да је буџетом предвиђено да се ЕТВ следеће године задужи за 75 милиона евра који ће бити намењени за дигитализацију.

Адвокат АНЕМ-а Милош Стојковић сматра да би нови Закон о електронским медијима увео нови систем у регулисању односа између емитера и оператора који пружају техничке услуге и прибављају радио-фреквенције.

Према његовим речима, емитер више неби био носилац дозволе за радио-фревенцију, него ће бити задужени само за програмски аспект. Осим тога, како је рекао, емитери морају јасно знати које трошкове ће плаћати и на шта да рачунају када је реч о накнадама које морају да плаћају држави.