Шансе српског IT тржишта

У Србији данас 3,5 милиона људи користи интернет. Имају између 18 и 39 година, већина живи у граду где студира или ради и има просечну плату око 35.000 динара. На интернету проводе више од три сата дневно, показала је анкета Центра за развој интернета у Србији. Спроведено истраживање показало је да готово 64 одсто грађана мрежу користи за неку финансијску трансакцију.  

"Грађани користе друштвене мреже, проверавају пошту, читају вести, не скидају толико садржаје са интернета, помало гледају клипове и слушају музику. Испитаници су такође изјавили да се не играју претерано преко интернета, тачније њих 45 одсто. Оно што је интересантно јесте то да испитаници траже различите информације преко интернета", рекао је Зоран Торбица из Центра за развој интернета.

Чак 80 одсто испитаних каже да је веома важна размена информација са државним институцијама преко интернета, а исти проценат жели да све послове које имају са државом, уколико је то могуће, заврши преко интернета. Скоро 70 одсто анкетираних сматра да се све информације од јавног значаја, као и контрола рада институција, морају наћи на интернету.

"Да ли грађани требају да виде како се троши новац из буџета? Као што смо видели, 62,8 одсто испитаника 2011. године и 68 одсто испитаника 2012. године би врло радо чепркало по буџету", рекао је Торбица.

Иако су највише оцене дали е-управи, на питање да дају пример неке државне институције, најчешћи одговор је био: општине, МУП Србије и Агенција за привредне регистре. Заједничка је оцена да младе стручњаке из области IT треба задржати у Србији.

"Наш највећи проблем је одлив стручних кадрова. Ако се не будемо окренули што пре ка томе и обезбедили тим младим људима посао, врло брзо имаћемо ситуацију да ћемо морати ту стручну снагу да увозимо и да је плаћамо изузетно великим парама", рекао је Веселин Јевросимовић и Com Trade-a.

У протеклој деценији IT тржиште је имало раст од 20 одсто на годишњем нивоу, али је услед кризе оно пало на вредност од 405 милиона евра. Наша шанса лежи баш у овој области јер је дигитални извоз Србије три пута већ него извоз малина. Зато један од главних приоритета будуће владе треба да буде развој широкопојасног интернета. Међутим, мишљења су да то политичарима није важно, као и да се тим питањем не бави ниједна политичка партија у Србији.