Конектована телевизија: револуција?

Ерик Шерер, директор за развој и дигиталну стрaтегију франуске телевизије рекао је да је смарт телевизија социјални феномен и да је њена основна карактеристика широка распрострањеност.

"Она нам пружа сасвим ново искуство. Можемо истовремено да гледамо телевизију, сурфујемо интернетом или коментаришемо садржаје. У Сједињеним Америчким Државама смарт телевизија је толико узела маха да је добила устаљени термин социјална телевизија.", рекао је Ерик Шерер.

Смарт ТВ нуди корисницима смарт телефона или таблета да гледају онлаjн садржаје које пожеле било где и било када. То је искуство које превазилази коришћење Фејсбука и Твитера, едукативно је и забавно. У САД је смарт телевизија најзаступљенија, за њом следе Велика Британија и Француска.

Мислав Сладе-Шиловић, менаџмент консултант Deloittа, рекао је да дефинитивно постоји комплементарност телевизије и друштвених мрежа. Раније се веровало да ће друштвене мреже одвући гледаоце од гледања телевизије, међутим, данас се види да они који су заступали ту тезу нису били у праву.

"Данас се у исто време гледа телевизија, сурфује интернетом, коментаришу садржаји на интернету, што је доказано бројним статистичким анализама. Да би становништво могло да користи повезане уређаје, пре свега мора да постоји инфраструктура која ће омогућити прикључивање уређаја на интернет", рекао је Шиловић.

Истраживање Deloittа које је рађено на глобалном нивоу показују да је просечан број уређаја које поседује становник у Великој Британији који се може спојити на интернет девет комада (десктоп, лаптоп, смарт телефони, таблети...), у Француској је то осам, а у остатку Европе седам. То показује да данашњи потрошачи желе да конзумирају медије у сваком тренутку и свугде.

Ивана Милорадовић, спољнополитички уредник РТС-а, рекла је да увођењем смарт телевизије сви медији постају иконе на екрану и да је то веома опасно за велике медије као што је код нас РТС зато што је неки медиј визуелно исто што и блогер који је веома популаран.

"Тиме конкуренција експоненцијално постаје оштрија, а и захтеви постају оштрији. Велике куће ће морати озбиљно да се трансформишу како би преживеле све ово. Би-Би-Си то већ ради годинама и увек је у паници да не ради то довољно брзо и да губи на тржишту", рекла је Ивана Милорадовић.

Ивана Милорадовић каже да је то добро за мале приватне продукције. Сајтови који имају разне садржаје, да би све те садржаје покрили, мораће све више да се ослањају на мале приватне продукције. То се нарочито односи на писане медије који да би проширили своју продукцију на аудио-визуелну продукцију, из финансијских и других разлога мораће на неки начин да уђу у партнерство са мањима.

Ивана Милорадовић је истакла да код нас не постоји систематски приступ у обуци новинара, као и да новинари немају представу о томе ко је њихова публика. Јер, често се дешава да је публика технолошки неупоредиво писменија од новинара, да публика има неупоредиво веће захтеве и да је публика у реалном времену много способнија да претражује мрежу него већина новинара, што нас доводи у ситуацију професионалног апсурда.

"Док год се стратешки не приђе овом питању да новинари морају да прате нове технологије, мислим да ћемо имати једну прилично лошу, нерегулисану ситуацију са различитим нивоима стандарда и дугорочно гледано, као победници ће изаћи мале компаније", рекла је Ивана Милорадовић.

Смарт телевизије је пре свега технолошка револуција која ће комплетно променити телевизију, као и свест људи који воде телевизију и раде на телевизији. Доћи ће и до револуције у адвертајзингу, односно пласирања рекламних порука које ће на тај начин долазити до крајњих корисника.