Очекује се благ раст тржишта и приход од пет одсто БДП

Државна секретарка за Дигиталну агенду Јасна Матић је истакла да раст фиксног широкопојасног интернета у Србији износи око 50 одсто, чиме се Србија полако приближава просеку из ЕУ. Један од ризика за сектор телекомуникација је и неадекватан однос државе према нечему што може допринети изласку привреде из кризе, сматра Матић. Она је истакла да су ИКТ замајац који ће глобалну привреду извести из кризе, да ће та област бити извор раста продуктивности и ефикасности глобалне привреде, а она земља која то схвати на време имаће предност у односу на своје конкуренте. Матић је додала и да је један од кључних проблема отежано добијање дозвола за изградњу телекомуникационе инфраструкуте, што зависи од локалних самоуправа.

Директор Републичке агенције за електронске комуникције (Рател) Милан Јанковић је казао да очекује исти приход од сектора телекомуникација као и претходних година, од око пет одсто БДП.

''Створени су услови да у свим сегментима телекомуникација постоји конкуренција, више оператора који могу да понуде квалитетне услуге, донета су сва непходна акта и предвидиви су услови пословања, знају се начини пословања за ову годину на основу чега можемо очекивати даљи развој тржишта'', сматра Јанковић.

Генерална директорка компаније СББ Драгица Пилиповић Шафи је казала да ће се ове године у Србији појачати конкуренција у фиксној телефонији, изразивши наду да ће та компанија постати један од оператора. Према њеним речима, притисак на мале провајдере ће бити много већи, јер уз већу конкуренцију, они неће моћи да прате инвестиције у технологију, садржај и понуду, тако да се може очекивати консолдација. Пилиповић Шафи је изразила забринутост због опште макорекономске ситуације и курса динара, јер, како је навела, индустрија је зависна од финансирања из инострантва и куповине технологија у другим валутама, а тај притисак ће да одређује колико ће бити нових инвестиција.

Директор функције за стратегију Телекома Србије Ранко Илић ја казао да су и мобилна и фиксна телефонија достигли одређен ниво засићеност и не могу се очекивати веће промене.

Како је навео, могуће је очекивати и смањење обима саобраћаја у домену фиксне телефоније за два до три одсто, док ће мобилна остати на тренутним позицијама у домену говорних услуга. Илић је казао да се доста очекује из сегмента широкопојасног приступа интернету, било фиксног било мобилног.

Извршни директор корпоративних послова Теленора Горан Васић је казао да је та компанија прошлу годину завршила са растом прихода од 12,5 одсто. Главни разлози су прелазак са припејд на постпејд тарифне пакете, значајан раст услуга базираних на преносу података као и значајан раст учешћа смарт телефона на тржишту, навео је Васић. Он је казао да су за ову годину предвиђања и даље позитивна, додавши да раст можда неће бити на том нивоу, али да свакако има места за даљи развој на тржишту. Када је реч о фисној телефонији, за коју је ова компанија добила лиценцу пре годину дана, Васић је навео да је Теленор пред крај године изашао са првим понудама на тржиште, а да су потпуна понуда, озбиљнији наступ и инвестиције предвиђене за ову годину.