Мали борци након опаких болести уче да скијају

У кампу их је двадесет пет. Иза њих су месеци и године борбе с опаком болешћу, али имају воље и снаге да уживају у зимским радостима и дружењу.

"Први пут сам на овом зимском кампу. Друштво је океј. Имам више вршњака у свакој групи, па је све лепо. Дружење ми много значи, јер је то друштво које зна кроз шта све смо прошли, пуно емпатије", каже Немања Трбовић из Суботице.

Стефан Закамарот из Инђије каже да је много лепо на Копаонику увек има снега и да је научио сам да скија.

Већина је први пут стала на скије, али су и остали попут Стефана основну технику уз помоћ искусних инструктора врло брзо савладали.

"С обзиром на то какви су хероји били док су се лечили, мислим да је ово за њих мачји кашаљ, верујте. Фантастични су, велико срце, велика храброст. Не одустају као што нису и док су се лечили, тако не одустају док не науче да скијају", истиче  организатор кампа Љубиша Станић.

У кампу су и волонтери задужени за креативне активности и психолози.

"Волонтер сам од 2015, а пре тога сам била дете које је долазило на кампове НУРДОР-а јер сам се и ја лечила. Најтеже после свега је враћање у сву ту реалност, у друштво зато што је дете које се лечи одсечено од света, у изолацији осам месеци најмање и тешко је да се врати у реалност међу другаре и у школу", прича волонтерка Емилија Ђокић

Психолог Небојша Миљевић додаје да имају и креативне психолошке радионице.

"Обрађујемо неке садржаје који су у складу са њиховим узрастом и у складу са искуствима која су прошли, тако да могу оснажени да се врате у своје друштво и да буду срећна", сматра Миљевић.

Камп је, кажу, испунио циљ - стекли су нове пријатеље и вештине, и живот сваким даном удишу пуним плућима.