Читај ми!

Портрет – Бисера Велетанлић

Бисера Велетанлић, певачица џез и забавне музике, један је од синонима за домаће шлагере и фестивале седамдесетих година прошлог века. Први пут је јавно наступила 1960. године у емисији „Микрофон је ваш", а на загребачкој телевизији је дебитовала 1963. године у дуету са сестром Сенком. Прву сингл плочу „Црвени цвет" снимила је 1964. године. „Опатија", „Ваш шлагер сезоне", „Београдско пролеће", „Загребфест", „Сплит", „МЕСАМ", само су неки од бројних музичких фестивала на којима је учествовала и освајала награде стручног жирија. Била је у правом смислу речи фестивалска звезда седамдесетих година. Њена музика представља стилску мешавину шансона, домаћих шлагера и џеза. Заједно са Арсеном Дедићем, 1971. године је на "Београдском пролећу" отпевала сада већ легендарну песму „Не плачи". Ипак, најуспешнију сарадњу је остварила са Корнелијем Ковачем („Ручак за двоје", „Златни дан"). Са Гораном Бреговићем је 1975. снимила „Шта ћу, нано, драги ми је љут", да би 1984. године исту песму познати кантаутор снимио са својим „Бијелим дугметом" под именом „Липе цвату". Бисерину богату музичку каријеру обележили су бројни хитови који се и данас радо слушају: „Златни дан", „Мило моје", „Ручак за двоје", „Не плачи", „А ја те знам", „Ти си човјек мој", „Бај, бај, бај", „Аха, аха", „Дивни младићи Београда"... Сарадња са групом „Дарквуд даб„ приближила је њен специфични музички идентитет и млађој публици. Поред музике, Бисера Велетанлић се бавила и глумом у филмовима и ТВ серијама, али и сликарством . Добитница је Награде за животно дело Фестивала „Нишвил".

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове