Краљеви свинга – Jimmy McGriff

Рођен у Џермантауну, у Филаделфији, почео да свира клавир са пет година, а до тинејџерских година је научио и да свира вибрафон, алт саксофон, бубњеве и контрабас.Свирао је бас у својој првој групи, клавирском трију. Када се придружио војсци САД, служио је као војни полицајац током Корејског рата, а касније је постао и полицајац у Филаделфији, две године.

Музика је стално одвлачила МекГрифову пажњу од полицијске униформе. Његов пријатељ из детињства, оргуљаш Џими Смит, почео је да стиче значајну репутацију у џезу захваљујући својим албумима (њих двојица су једном свирали заједно 1967. године) и МекГриф је био очаран звуком оргуља док је Ричард „Грув“ Холмс свирао на венчању његове сестре. Холмс је касније постао његов учитељ и пријатељ и заједно су снимали у два наврата 1973. године на две плоче за „Groove Merchant“.

Купио је своје прве „Hammond B-3“ оргуље 1956. године, проводећи шест месеци у учењу инструмента, а затим је студирао на њујоршкој „Џулијард“ школи. Такође је приватно студирао код Милт Бакнера, Џими Смита и Сони Гејтвуда. На њега су утицали енергија и динамика оргуљаша Бакнера и дипломатска самоувереност Каунт Бејзија, као и локални оргуљаши попут Хауард „Демона“ Вејлија и Остин Мичела.

МекГриф је 1960. године формирао комбо састав који је свирао по Филаделфији и често је укључивао тенор саксофонисту Чарлс Ирланда (који је убрзо трајно прешао на оргуље и постао један од познатих извођача на овом инструменту). Током овог времена, такође је пратио уметнике попут Дон Гарднера, Артур Прајсока, Кандида и Кармен МекРеј, који су долазили у град на локалне клупске наступе.

Године 1961, МекГрифовом трију је понуђена прилика да сними инструменталну верзију хита Реја Чарлса „I've Got a Woman“ снимивши и цео албум  објављен 1962. године, који је  имао још један хит, његова песма „All About My Girl“, учвршћујући његове акредитиве као ватреног оргуљаша заснованог на блузу, добро упућеног у госпел, соул и „фетбек грув“.

МекГриф је снимио серију популарних албума за издавачку кућу „Sue“ између 1962. и 1965. године, завршавајући се оним што и данас стоји као један од његових најбољих примера џеза заснованог на блузу, „Blues for Mister Jimmy“. Када је продуцент Сони Лестер основао своју издавачку кућу „Solid State“ 1966. године, регрутовао је Мекгрифа да буде његова звезда. Лестер је уклопио Мекгрифа у многе различите групе, изводећи широк спектар стилова и дајући оргуљашу готово неограничене могућности за снимање. МекГриф се чуо свуда, од all-star трибјута Каунт Бејзију: „The Big Band“ (1966), серије албума „оргуљашког и блуз бенда“ као што су „Honey“ (1968) и „A Thing to Come By“ (1969), фанк класика попут „Electric Funk“ (1970), обраде поп хитова („Cherry“, „Blue Moon“, „The Way You Look Tonight“) и оригиналних синглова као што су „The Worm“ и „Step One“.

Током овог периода, наступао је у клубовима и концертним дворанама широм света. Настанио се у Њуарку, у Њу Џерзију, и на крају отворио свој клуб „Златна папуча“ - где је снимио „Black Pearl “ и још један албум уживо, „Chicken Fried Soul“ са Џуниор Паркером 1971. године. Почев од 1969. године, редовно је наступао и са бендом Бади Рича, иако су њих двојица снимали заједно само једном 1974. године на албуму „The Last Blues Album Volume 1“.

 „Пензионисао“ се из музичке индустрије 1972. године да би основао фарму коња у Конектикату. Али нова издавачка кућа, „Грув Мерчант“, наставила је да издаје МекГрифове плоче брзином од три или четири годишње. До 1973. године, МекГриф је неуморно био на турнејама и поново активно снимао. Отприлике у то време, диско је добијао на значају у џез музици, а његова флексибилност се показала непогрешивом. Током овог периода створио је неке од својих најбољих албума: „Stump Juice“ (1975), „The Mean Machine“ (1976), „Red Beans“ (1976) и „Outside Looking In“ (1978). Ови албуми се и данас истичу као одлични документи његовог свирања оргуља.

До 1980. године, почео је активно да сарађује са продуцентом Боб Портером (и тонски инжењером Руди Ван Гелдером). Започео је дугогодишњу сарадњу са „Milestone Records“, сарађујући са Расти Брајантом, Ал Грејем, Ред Холовејем, Дејвид „Фетхед“ Њуменом, Френк Весом и Ерик Александером.

1986. године почео је сарадњу са алт саксофонистом Хенк Крофордом, која је резултирала са седам заједничких албума: „Soul Survivors“ (1986), „Steppin' Up“ (1987), „On the Blue Side“ (1989), „Road Tested“ (1997) и „Crunch Time“ (1999), „Right Turn on Blue“ (1994) и „Blues Groove „(1995).

Заједно са соул-џез звуком, је доживео је поновну популарност средином 1990-тих, формирајући групу „The Dream Team“, у којој су били Давид „Фетхеад“ Њумен (дугогодишњи саксофониста Реј Чарлса) и бубњар Бернард Пурдие, и снимивши „The Dream Team“ (1997), „Straight Up“ (1998), „McGriff's House Party“ (2000), „Feelin' It“ (2001), и „McGriff Avenue“ (2002).