Биг биг бенд – Clyde McCoy

Мекој је почео да учи трубу када није имао формалну наставу, након што се породица МекКој преселила у Портсмут, у Охају, 1912. године. То ће га навести да редовно наступа на црквеним и школским догађајима. Пет година касније наступао је на речним бродовима у Синсинатију, који су пловили реком Мисисипи, а такође је наступао и на бродовима са бочним точковима „Island Queen“ и „Bernard McSwain“, поставши један од најмлађих „музичара на реци“,  са само 14 година.

Каријера му је кренула 1920. године када је његов „Чикашки оркестар“ добио на аудицији посао у летовалишту у Ноксвилу.

Добио је националну радио емисију после  соло извођења своје песме „Sugar Blues“ (које је изазвало велико одушевљење публике)  у хотелу Дрејк у Чикагу 1930. године. Следио је уговор за снимање са „Columbia Records“, а песма је снимљена следеће године. Била је то тренутни успех у малопродаји и наставила је да ужива у успешној продаји током година. Песма је продата у преко четрнаест милиона примерака широм света до Клајдовог пензионисања 1985. године.

Оркестар Клајда МекКоја је имао дуг и успешан период у хотелу Дрејк пре него што је започео једногодишњи ангажман у Терас Гарденсу у Чикагу. Бенд је био представљен у водвиљској продукцији Балабана и Каца, пре него што је започео двогодишњи други ангажман у Чикагу. Средином 1935. Клајд је потписао петогодишњи уговор о снимању са „Decca Records“.

Америчка издавачка индустрија је у то време патила од Велике депресије, што је озбиљно отежавало продају плоча. Након потписивања уговора са „Decca Records“, МекКојева сниматељска активност се убрзала. Поред конвенционалних малопродајних дискова, почео је редовно да снима у студијима. Ти снимци су коришћени првенствено у одложеним радио емисијама. Пре него што је ступио у војну службу у Другом светском рату, често је снимао у Чикагу и Њујорку. Забрана снимања ASCAP-а 1941. године зауставила је снимање свих песама које су компоновали његови чланови. Клајд је почео да снима за „LangWorth Transcriptions“ у Њујорку и неколико истакнутих издавачких кућа, укључујући „Mercury“, „Capitol“ и „Vocalion Records“.

Клајд МекКој је популаризовао ефекат „плачљиве“, „брбљиве“ трубе. Овај специфичан звук „ва-ва“ касније је инспирисао стварање чувене „Vox Clyde McCoy Wah-Wah“ педале коју су користили рок гитаристи 1960-тих.

Слушаћете избор из дискографије његовог биг бенда.