Клуб Тропикана – Vince Guaraldi

Винс Гуаралди је рођен у Сан Франциску, где је рано развио страст према музици. Завршио је средњу школу Линколн,  кратко је похађао Државни колеџ Сан Франциска и служио је као кувар у америчкој војсци током Корејског рата.

Гуаралдијев први снимак био је необјављени демо из 1951. године са Том Хартом, а званични деби догодио се исте године са Кал Џејдеровим “Мамбо Триом”, са песмама као што су „Chopsticks Mambo“ и „Lullaby of the Leaves“, касније објављеним 1953. године на албуму “The Cal Tjader Trio”

1954.године формирао је свој први трио са гитаристом Еди Дјураном (гитара) и контрабасистом Дино Рајлијем, редовно наступајући у џез клубу “Hungry I” у “Сан Франциску, често пратећи peva;icu Фејт Винтроп.

Kао вођа бенда дебитовао je 1955. године током концерта уживо у клубу “Black Hawk”, где је снимио оригиналне композиције „Ginza“ и „Calling Dr. Funk“. Ове нумере су уврштене у албум „Modern Music from San Francisco“, који је објављен 1956. године. Импресиониран његовим радом, кућа “Fantasy” му је понудила ексклузивни уговор, што је довело до објављивања његовог првог албума, „Vince Guaraldi Trio“, на којем су наступали Дјуран и Рајли, али не и бубњар. Истовремено, био је на турнеји са Вуди Хермановим ансамблом “Third Herd”, пружајући динамичне наступе који су били у контрасту са његовим пригушенијим снимцима.

Поново се ујединивши са Џејдером 1956. године, Гуаралди је постао кључни члан два ансамбла вибрафонисте. Први, фокусиран на “straight-ahead” џез, чинили су бубњар Ал Торе, басиста Јуџин Рајт и перкусиониста Луис Кант. Други, формиран 1958. године, укључивао је латино утицаје и укључивао је басисту Ал МекКибона, Монга Сантамарију, за конгама, бубњара Вили Боба  и холц свираче Пол Хорна и Хосе „Чомба“ Силву за одабране наступе.

Снимио свој други албум, „A Flower Is a Lovesome Thing“, 1957. године, поново са Дјураном и Рајлијем, али без бубњара. Објављен у октобру 1957. године. 1959. године, напустио је своју групу да би се фокусирао на соло пројекте. Иако је можда остао поштована, али мање позната џез фигура, његов албум из 1962. године, “Jazz Impressions of Black Orpheus”, довео га је до значајне популарности - првобитно замишљена као допуна обрадама композиција Антонио Карлос Жобима и Луиз Бонфе, Гуаралдијева оригинална композиција „Cast Your Fate to the Wind“ неочекивано је добила на популарности када су је фаворизовали радио ди-џејеви -  нежна и препознатљива џез инструментална композиција, провела је 19 недеља на листи Топ 100, достигавши 22. место, што је неуобичајено достигнуће за тај жанр.

Искоришћавајући овај успех, објавио је „In Person“, албум уживо снимљен у „The Trident“ у Саусалиту, а затим и „Vince Guaraldi, Bola Sete and Friends“, као сарадњу са гитаристом Боло Сетом. Ово партнерство је довело Гваралдија до истраживања боса нове и електричног клавира, привлачећи додатну пажњу кроз наступ на албуму Ралфа Џ. Глисона „Jazz Casual“ и касније објављивање албума „From All Sides“ (1965). Наступ уживо у „El Matador“ 1965. године касније је објављен као „Live at El Matador“ (1966).

Године 1964, Гуаралди је експериментисао са латино џезом и оркестарским аранжманима у албуму „The Latin Side of Vince Guaraldi,“ ангажујући аранжера Џек Викса.

У то време, Гуаралди је добио наруџбу да компонује мису са џезом за Грејс катедралу у Сан Франциску. Укључујући латино утицаје и темпо валцера, извођење је снимљено 1965. године и објављено као „At Grace Cathedral“.

Његови каснији албуми из 1969. године, “The Eclectic Vince Guaraldi” и “Alma-Ville”, означили су одступање од његовог ранијег рада – укључио је џез фузију, електричне клавијатуре и авангардније стилове. Међутим, ови експериментални напори наишли су на помешан критички и комерцијални пријем.

Слушаћете његове латин џез снимке.