Снага фузије – Sadao Watanabe

Рођен  је у Уцуномију, у Јапану, у музичарској породици - отац, професионални музичар, певао је и свирао биву. Ватанабеа је џез привлачио од малих ногу, делом због снажног културног утицаја који је проистекао из америчког послератног присуства у Јапану. Научио је да свира кларинет док је био у средњој школи.

1951. године преселио се у Токио и почео да свира алт саксофон. Почео је да учи флауту 1953. године код Ририко Хајашија из Токијске филхармоније, а касније се придружио бенду „Cozy Quartet“ пијанисткиње Тошико Акиоши, а касније је и водио бенд када се Акиоши преселила у САД. До 1958. године, Ватанабе је наступао са водећим музичарима и квартетима, а  1961. године објављен је његов први бендлидерски албум.

1962. године напустио је Јапан да би студирао на „Беркли“ колеџу за музику у Бостону, а студирање је довело до проширеног стилског опсега који је почео да укључује и бразилску музику. Током свог боравка у САД, радио је са Гари МекФарландом, Чико Хамилтоном и Габор Сабом.

Ватанабе се вратио у Токио 1965. године и постао директор новог „Јамаха“ института за популарну музику, школе која је свој наставни план и програм заснивала на Берклијевом. Од 1966. године па надаље, наступао је по Јапану и иностранству са својим квартетом, свирајући бап, бразилску музику, џез рок, соул и поп музику. Свирао је са квинтетом Џон Колтрејна у Токију док је група била на турнеји по Јапану 1966. године. До времена када је Ватанабе свирао на Џез фестивалу у Њупорту 1970. године, био је познати и често веома цењени џез извођач.

1969. године почео је да ради хонорарно као радио водитељ, промовишући џез широм Јапана. Од 1972. године, његов радио програм „My Dear Life“ трајао је 20 година. Наставио је да наступа на међународном нивоу, укључујући наступе на Џез фестивалу у Монтреу и Џез фестивалу у Њупорту. 1970. године објавио је свој албум „Round Trip“, на којем су учествовали Чик Корија, Џек ДиЏонет и Мирослав Витоуш.  Ватанабе је наставио да наступа и снима током 1970-тих и 1980-тих, снимивши више од 70 албума као бендлидер.

Међу Ватанабеовим наградама су „Орден излазећег сунца“, „Царска медаља части“ за допринос уметности и награда „Фумио Нанри“, а Музички колеџ Беркли доделио му је почасну докторску титулу 1995. године за његов допринос музици.