Краљеви свинга – Illinois Jacquet

Са 15 година, почео је да свира са Милтон Ларкин Оркестром, плесним бендом из области Хјустона.  1939. године преселио се у Лос Анђелес, где је упознао Нета Кинг Кола, повремено свирајући у његовом триу. Нарденде године, Кол га је упознао са Лајонел Хамптоном који се вратио у Калифорнију и састављао велики бенд. Хемптон је желео да ангажује Џекета, али га је замолио да пређе на тенор саксофон.

1942. године, са 19 година, Џекет је солирао на снимку Хемптоновог оркестра у песми "Flying Home", који је критика препознао као први Р&Б соло саксофона са   “honky” звуком. Плоча је постала хит, а  песма је одмах постала врхунац емисија уживо па је постао исцрпљен јер је морао да "руши кућу" сваке вечери, па су соло научиле напамет колеге из бенда,  Арнет Коб и Декстер Гордон. То је један од ретких џез сола који су сви који су свирали песму научили напамет и одсвирали на исти начин. Био је пионир “honky” звука тенор саксофона који је постао уобичајена карактеристика џеза и заштитни знак раног рокенрола, вешт и мелодичан импровизатор, како у брзим нумерама, тако и у баладама. Свирао је и фагот, као један од само неколико џез музичара који су користили овај инструмент.

Џекет је напустио Хемптонов биг бенд 1943. и придружио се оркестру Кеб Келовеја. Између осталог, појавио се са овим оркестром у филму Лене Хорн „Stormy Weather” (1943). наредне године вратио се у Калифорнију, да би оформио мали бенд са својим братом Раселом и младим Чарлс Мингусом. У то време се појавио у кратком филму „Jammin' the Blues“, са Лестером Јангом,  номинованим за Оскара. Појавио се и на првом концерту „Jazz at the Philharmonic“ 1945. године, а наредне године преселио се у Њујорк, придруживши се  оркестру Каунт Бејзија, заменивши Лестера Јанга.

1949. године написао је инструментал  „Black Velvet“ са Џими Мандијем  и снимио га исте године. Ал Стилман је ставио текст на њу, а касније исте године Хари Џејмс ју је снимио као „Don'cha Go 'Way Mad“. Песму је од тада изводило десетине извођача, укључујући Френк Синатру и Елу Фицџералд. Такође, Џекет је коаутор  нумере „Just When We're Falling in Love“

Џекет је  наступао (углавном у Европи) у малим групама током 1960-тих и 1970-тих, а од 1981. године до своје смрти водио је „Illinois Jacquet Big Band“.