Клуб Тропикана – Ruben Gonzáles

Заједно са Лили Мартинез и Перучином за њега се каже да је „исковао стил модерног кубанског свирања клавира 1940-их“. Током каријере, до повлачења, 1980-их, свирао је са најуспешнијим кубанским извођачима, укључујући Паулину Алварез, Арсенио Родригеса, „Orquesta America del 55“, „Orquesta Riverside“ и „Enrique Jorrin“. Деведесетих је изашао из пензије да би свирао у “revival“ ансамблима „Afro-Cuban All Stars“ и „Buena Vista Social Club“, такође снимајући соло материјал и наступајући уживо до 2002. године.

Гонзалесово свирање клавира карактерише ритмичка сложеност и импровизациони нерв, често мешајући традиционалну кубанску музику са елементима џеза. Био је кључна фигура у кубанској музичкој ренесанси која се догодила 1990-их, посебно кроз његов рад на албуму и у филму Раја Кудера „Buena Vista Social Club“, 1997. године.

Његов допринос албуму учинио га је светски признатим и познатим, а његов изразити стил се често повезује са традиционалним афро-кубанским музичким жанром, али са јединственим личним “зачином“ који укључује утицаје и класичне музике и џеза.

Током своје каријере, Гонзалес је радио са многим кубанским музичарима и био је витални део музичке сцене у Хавани пре него што је стекао међународну славу. Његова клавирска сола често показују флуидну, експресивну технику обухваћену  душом и страшћу кубанске музике.

Као и његов савременик, Перучин, Гонсалес је био под утицајем џеза, посебно Бада Пауела и Телониуса Монка, што га је учинило једним од очева афро-кубанског џеза. Његов стил је утицао на Едија Палмиерија, између осталих латин џез пијаниста.