Музика 18. века

Жозеф Булоњ је рођен око 1739. године на Гвадалупеу. Његова мајка је бивша робиња сенегалског порекла а отац је био, члан француског парламента и власник плантажа на Карибима. Када је Жозеф имао 10 година, породица је напустила Карибе и трајно се настанила у Паризу, где је поред учења музике, у складу са његовим статусом припадника имућног, средњег сталежа, уписан и у чувену војну школу Ла Боесијера, где је убрзо стекао репутацију најбољег мачеваоца свог доба. Између 1758. и 1768. године Жозеф Булоњ је учио виолину код Леклера, а композицију код Госека. Славу је стекао 1772. године  када је са великим успехом премијерно представио своје Концерте за виолину из опуса 2. Виртуозитет ових дела био је чак и за оно време екстреман, али је публика била импресионирана колико је осећања и експресивности Булоњ унео у само извођење. Од тог тренутка музичка каријера витеза Сен Жоржа креће узлазном путањом - те 1773. године преузима Госеково место директора и прве виолине највећег париског оркестра такозваног Концерта љубитеља музике, а две године касније именован је и за директора Париске оперe. Нажалост, Сен-Жорж никада није преузео ову функцију јер су извођачи одбили да раде за неког ко је друге расе, те је одлука о његовом намештењу повучена.

Иако је поседовао племићку титулу, Жозеф Булоњ је по избијању Револуције стао на страну револуционара, те организовао народну милицију на северу земље. Године 1791, у потпуности се посветио војничком звању и постао капетан Националне гарде у Лилу, али је током јакобинског терора, након клевете да је злоупотребио средства намењена трупама, био ражалован и ухапшен. У Париз се вратио 1797. године, како би наставио музичку каријеру, али је након две тешке године, пошто је сав свој новац и живот дао за револуцију, умро у сиромаштву.

Највећи број Сен Жоржових композиција, и то инструменталних дела, укључујући две збирке гудачких квартета, објављен је између 1773-1779. године. У његовом опусу се, међутим, налазе и две опере, преко десет виолинских концерата као и најмање десет концертантних симфонија, карактеристично париског жанра, који је Сен-Жорж упорно промовисао. Овај уметник је био у великој мери заслужан и за настанак Хајднових чувених Париских симфонија. Наиме као директор Концерта олимпијске ложе, ансамбла који је основао након затварања Концерата љубитеља музике, Сен Жорж је уз грофа Д'Оњија поручио Хајдну шест симфонија које су са великим успехом изведене 1787. године.

Емисију уређује Ивана Неимаревић.