Велика научна открића – ДНК

У књизи На почетку беше двострука спирала Ернст Петер Фишер приповеда о личностима и догађајима везаним за једно од најважнијих открића савремене биологије. Реч је о молекулу дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК), чију су хемијску структуру растумачили Џејмс Вотсон и Френсис Крик 1953. године. Фишерова књига штампана је у Минхену поводом педестеогодишњице овог научног догађаја, а аутор је описао бројне појединости које су претходиле великом открићу, као и ређе помињане научнике и пријатеље који су такође допринели одгонетању «тајне живота».

У тексту Идеја молекуларне биологије Ернст Петер Фишер нас враћа у 1947. годину, када је Френсис Крик још као студент, тражећи средства за унапређење даљег истраживања, истакао значај разликовања живог од неживог и везу између физичко-хемијских и биолошких процеса.

Идеја о значају молекула за објашњење биолошких процеса потекла је од Вилијема Астберија, а Вотсон и Крик су схватили озбиљно његову замисао јер једва да су познавали традицију поштовања достојних дисциплина; било им је стало да прво формулишу истраживачки проблем, а онда потраже дисциплине које могу допринети његовом разјашњењу, пише Фишер. Настојањима да се одреди структура која би стајала на граници између живог и неживог, нарочито су допринели рендгенски снимци које је начинила Розалинди Франклин са лондонског Краљевског колеџа. На снимцима се видела спирална структура, али су уследили бројни неуспешни покушаји да се утврди колико нити сачињава спиралу и како су повезани нуклеотиди у њеном саставу. Неуспесима су доприносили слаба информисаност, погрешне претпоставке и неразумевање колега, а откриће је дошло сасвим неочекивано.

Превод с немачког: Александар Гордић.

Уредница емисије: Тања Мијовић.