Из опуса Владана Радовановића

Владан Радовановић рођен је 1932. године у Београду, а студије композиције завршио је у класи Миленка Живковића. Радовановић је недвосмислено авангардни стваралац, можда и најупечатљивији у послератној уметности на овим просторима. Опус Владана Радовановића обухвата више посебних уметничких подручја (визуелне уметности, књижевност, музику) као и синтезу, односно међусобно прожимање ових подручја (записи снова, пројекти, полимедиј, воковизуел). Његову уметност карактеришу најактуелније тенденције које се јављају и на светској уметничкој сцени, а у својим радовима Владан Радовановић је антиципирао многе правце који ће се касније појавити у уметности.

На подручју музике и сликарства Радовановић ствара од 1947. године, али његови експерименти и авангардна истраживања почињу педесетих година. Тада овај уметник развија воковизуел - концепт синтезе медија, поетског и визуелног, у коју су укључени и тактилни, гестуални, кинетички и просторни елементи. У области музике, своје експерименте започиње 1960. године, када настају композиције за траку, затим његове електронске композиције и коначно радови настали употребом компјутера 1976. године. Ову синтезу различитих медија у својим уметничким радовима Владан Радовановић дефинише појмом синтезијске уметности, која представља врхунац његових експеримената - од бележења и цртања снова, преко вишемедијских пројеката, полимедија и воковизуела. Сваки медиј заступљен у оваквим радовима поседује релевантну самосталност, али и зависи од других медија са којима остварује јединствену целину.

Упоредо са уметничким стварањем, Радовановић пише и теоријске текстове о музици и новим тендецијама у уметности. Објавио је преко 150 студија, критика, интервјуа о музици и другим уметностима. Одржао је 12 самосталних изложби и перформанса (Београд, Ниш, Нови Сад, Загреб, Амстердам, Гент), а учествовао је и на бројним колективним изложбама визуелне уметности, поезије и мејл-арта у земљи и иностранству. Његови воковизуелни радови су уврштени у светске антологије и каталоге, а композиције овог аутора извођене су на водећим фестивалима у земљи (БЕМУС-у, Музичком бијеналу у Загребу), широм Европе и САД, а три пута су представљале Југославију (1969, 1976. и 1988.) на фестивалима Друштва за савремену музику (SIMC). Радовановић је добио девет награда за музику (међу којима 3 прве награде на фестивалима Југословенска музика на радију, Октобарску 1971, Петар Коњовић за најбоље вокално-инструментално дело 1982, међународну награду у Буржу за електроакустичку музику 1978, награду Gianfranco Zafrani на Prix Italia 1984), две за литературу (међу којима је и Нолитова 1968. године) и две за визуелне уметности (награда Министарства културе за најбољу мултимедијалну изложбу 1992. и прва награда за видео на One Minute World Festival у Сао Паолу).

Уредница емисије Ивана Неимаревић.