Музика у 18. веку – Дела Кристофа Шафрата

Овај немачки композитор рођен у Хохенштајну у Саксонији, на музичкој сцени се појавио као већ формиран извођач на инструментима са диркама. До данас није познато ко су били његови учитељи, али се зна да је 1730. године постао дворски музичар у Дрездену. Када се три године касније пријавио на упражњено место оргуљаша у Дрездену, навео је да је три године радио као чембалиста управо преминулог саксонског електора, а да је пре тога био у служби пољског краља Августа II Јаког и принца Сангушког. Шафрат није био примљен на место оргуљаша у Дрездену, јер је ову позицију заузео Бахов најстарији син Вилхелм Фридеман, али је зато успео да постане члан мале капеле пруског принца и пасионираног флаутисте Фридриха. Када је овај принц ступио на пруски трон као Фридрих II Велики, Шафрат се нашао у епицентру европске музичке сцене - у Берлин и Потсдам су похрлили неки од највећих композитора тод доба, попут  Карла Филипа Емануела Баха, Јохана Јоакима Кванца, Јохана Готлиба Грауна, Франтишека Бенде и других.

У овој стимулативној атмосфери, Шафрат је успео да развије свој таленат и стекне завидну репутацију, о чему сведоче речи бритког музичког писца Фридриха Вилхелма Марпурга који је за Шафрата рекао да је изузетан чембалиста и камерни музичар у служби Принца који је добро познат широм света по својим дивним и универзално популарним композицијама, од којих су многе и штампане.

У опусу Кристофа Шафрата налази се велики број пре свега инструменталних композиција - симфонија, дела за инструменте са диркама, камерних и концертантних дела. Његове композиције поседују карактеристике галантног стила - са изразито елегантном мелодиком, троделним ритмовима, али и вештом употребом контрапунктског рада, пре свега поступка имитације. Иако је Шафрат био активан у Берлину, у његовом опусу се не примећује значајнији утицај севернонемачког осећајног стила, те се само спорадично могу пронаћи теме дугачког даха, налик онима Карла Филипа Емануела Баха.

Уредница емисије Ивана Неимаревић.