Милорад Беланчић: Утопија уметности

Утопија је замишљено место, место које се не може пронаћи на земљописној карти, својеврсно „место без места". Уметност, пак, производи таква места, при чему се и сама налази у негеографском простору. Али, иако је утопија место које се не може пронаћи у стварности, координате утопије се поклапају са координатама стварности, наиме могуће је замислити утопијско острво, онако, отприлике, како га је замислио Томас Мор. На утопијском „месту без места" све стоји као да јесте стварно: предмети одговарају местима на којима се налазе у стварности. Уметност, међутим, иде још корак даље. Она не само да производи просторе утопије, она производи хетеротопије - различита места, места која не одговарају координатама стварности. Показујући да је уметност по својој дефиницији утопијска, Милорад Беланчић у својој студији показује и да је уметност хетеротопијска, односно да она уноси и раздор између ствари и места на којима смо навикли да их проналазимо. Другим речима, уметност која заслужује то име мора да буде субверзивна у односу не само на политичке режиме, већ и на сам режим стварности. Уносећи забуну у нивое стварности, показујући да је могућ и другачији распоред речи и ствари, уметност испуњава своју утопијску, али и своју хетеролошку функцију.

Следећи идеје Мишела Фукоа с једне и Микела Дифрена с друге стране, Беланчић је исписао узбудљив текст који скреће пажњу на још једну, чини се недовољно испитану раван уметности.

Уредник циклуса Иван Миленковић.