Листова годишњица

У склопу прославе 200 година од рођења Франца Листа, у суботу, недељу и понедељак, репродукујемо снимак јединственог извођења Листових клавирских комада које се одиграло у медитеранском амбијенту пијанистичког фестивала Рок д'Антерон у Прованси. У вечери 7. августа ове године, Николас Ангелич је одсвирао интегрални циклус "Године ходочашћа" Франца Листа у окружењу борове шуме и уз звучни фон цврчака и зрикаваца.

Цитираћемо Камија Сен-Санса који је записао следеће луцидне речи о Листовом пијанизму:

Листов утицај на развој пијанизма био је непроцењив. Једини слични поступак би могла бити револуција коју је Виктор Иго започео у третману француског језика. Листов утицај је јачи него онај Паганинијев у свету виолине, јер је Паганини остао заробљен у недоступном свету где је само он могао да преживи, док је Лист, полазећи са исте позиције, пројектовао тај свет тако да се вине до висина до којих је могао да стигне свако ко би се потрудио да вредно ради. Обновити његов пијанизам било би немогуће; као што то сведочи Олга Јанина - његови прсти нису били људски. Али ништа није лакше него се кретати стазом коју је он трасирао, у ствари свако од нас се по њој креће било да је тога свестан или не. Велики помаци у звучности и техници, које је измислио, постали су нераскидиви елемент и сама основа савременог извођаштва. Ове технике су двојаке: оне које се тичу активности извођача - то је посебна врста гимнастике; и оне које се тичу начина писања за клавир које је Лист у потпуности трансформисао. Налазећи се на потпуно супротној страни од Бетовена, који је занемаривао границе физиологије и постављао своју тиранску вољу на невољне, исцрпљене прсте, Лист их негује и увежбава у складу са њиховом природом, тако да из њих добија, без употребе присиле, максимални учинак који су они у стању да произведу.

Слушаћете Другу годину ходочашћа посвећену сећањима на уметничка и књижевна дела италијанске ренесансе и барока.

Емисију уређује Ксенија Стевановић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом