Жан Боберо и Мишлин Мило: Лаицизми без граница

Према речима аутора, крајем XX века у научним круговима је дошло до пораста интересовања за проблем лаицизма, тј. световности. Појава мноштва нових радова допринела је оживљавању расправе, али је цена тога понекад било њено свођење на карикатуралну представу о француској световности, што је нарочито дошло до изражаја после 2004. године, тј. након изгласавања „Закона о ношењу уочљивих верских обележја у државним школама" у Француској, који је изазвао бројне и бурне реакције.

У овој књизи, на лаицизам се гледа као на начин политичког организовања који има за циљ заштиту слободе савести и једнакости грађана. Таквим приступом аутори се лишавају посезања за најчешће коришћеном дефиницијом лаицизма, којом се световност своди на само један параметар: нормативно раздвајање државе и религије/религија. Премда је поменуто раздвајање заиста основно начело световног поретка, оно ипак није и његов крајњи циљ. На пример, случај Сједињених Америчких Држава показује како је раздвајање најпре служило томе да заштити аутономију различитих цркви, а потом слободу савести сваког грађанина, док нас историја земаља бившег комунистичког блока опомиње да је оно послужило као оправдање за прогон религија.

У одељцима књиге изабраним за емитовање у овом циклусу аутори указују на историјска - политичка и религијска - сидришта начела световности, дајући општи преглед, а затим усредсређују пажњу на кључни период у развоју филозофске мисли о лаицизму и на допринос Џона Лока, који се у том погледу често потцењује.

Превод текста: Миодраг Марковић.

Уредник циклуса: Предраг Шарчевић.